Episodit
-
Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo i svako je bio u situacijama kad je imao konflikt sa njima. Međutim, šta kada su roditelji "teški", kako mi to umemo da kažemo, ili kada su roditelji narcisi? Kako sa njima i da li možemo da zalečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kada smo bili deca, pričamo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.
Često čujemo da neki kažu da su im roditelji "teški" ili da su nečiji roditelji "teški", šta pod tim ljudi sve podrazumevaju? Jer kad si mali, ti i ne znaš da su ti roditelji "teški", to shvatiš tek kasnije.
Šta je sve razlog da se roditelji ponašaju tako da budu svojoj deci "teški"?
Koji su to problemi najčešći u lošim odnosima između roditelja i dece koji se obrađuju na psihoterapiji?
Kako narcisizam roditelja povređuje njihovu decu? Mogu li da pobegnu od negativnog uticaja svog narcisoidnog roditelja?
Kakve posledice i probleme imaju ljudi koji nisu imali "teške" ili "narcise" roditelje i da li je moguće kasnije u životu te neke "rane" zaceliti?
Kako bi trebalo postupati sa takvim roditeljima? I da li smo dužni da ih trpimo jer su nam roditelji? Da li treba ostati u kontaktu i kako ih isključiti?
Kako sa teškim roditeljima kada ostare? Da li možemo da ih "popravimo"?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima.
Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama.
Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"?
Zašto je tako teško nekada prepoznati gaslajt?
Baš zbog teškoće definisanja i prepoznavanja upadamo u zamku da ga ne prepoznamo ili da neko ponašanje pogrešno nazovemo "gaslight". Šta jeste a šta nije gaslajting?
Zašto ljudi gaslajtuju? I kako gaslajtuju?
Ko sve može da gaslajtuje, a ko je podložan da bude žrtva gaslajtera? Da li su žene češće žrtve gaslajtera?
Kako se oseća neko ko je bio žrtva gaslajtinga, šta se dešava sa tom osobom i kakva su iskustva sa psihoterapije?
Šta može da se uradi? Kako se otkačiti od gaslajtera, kako se spasti gaslajtinga?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Puuttuva jakso?
-
U našem podkastu “Kako da izgradite dobar život” govorili smo o raznim temama i problemima koji su tiču mentalnog zdravlja a imaju veze sa psihoterapijom, ali nismo o samoj psihoterapiji.
Danas gotovo svi psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi imaju toliko posla da ne mogu da postignu da se bave svima kojima je potrebna pomoć, što govori o povećanom interesovanju za probleme mentalnog zdravlja. O tome kakva je uloga psihoterapije i kada je vreme obratiti se za pomoć psihoterapeutu govore psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković.
Da li danas svakom čoveku treba psihoterapeut? Za koga jeste psihoterapija, gde je sve primenljiva i u čemu je razlika između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa?
Šta su najčešće dileme, pitanja i predrasude ljudi pre nego što krenu na terapiju? Danas se mnogo više zna o psihoterapiji, ljudi su probali, nije to više neka “novotarija”…
Da li se za pomoć treba obratiti tek kada je mentalno zdravlje narušeno ili se pomoć može potražiti preventivno? Da li može da bude rano ili kasno i nepotrebno?
Kako izgleda prva seansa, šta ljudi očekuju a kako može da bude? Kako izgleda i zašto je proces psihoterapije u nekim trenucima težak?
Šta je zadatak psihoterapeuta, šta traži od pacijenta i kako može da pomogne?
Kako se dešava promena i šta treba da se desi tokom procesa psihoterapije?
Koliko psihoterapija može da traje i da li je ponekada samo par dolazaka dovoljno?
Kako izgleda i koliko je efikasna psihoterapija kod dece? Kada se primenjuje?
Za šta je sve dobra psihoterapija, gde su napravljeni najveći pomaci i da li ima odgovor na sve probleme mentalnog zdravlja poslušajte u specijalnoj video-epizodi podkasta.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara.
Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima.
Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina?
Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo.
Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći?
Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne uspevaju da kažu to „ne“.
Gde se uči i kako se praktikuje asertivnost?
Zašto je ljudima teško da prevale to „ne“ i kako pristanu na nešto što im ne odgovara?
Kada ljudi nauče da osećaju i da ostanu neko vreme sa svojim osećanjima umesto da pobegnu od njih, asertivnost dolazi spontano. Ne trebaju nam veštine da ih nabubamo.
Kako postati i ostati asertivan, saznajte u podkastu „Kako da izgradite dobar život“.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Svako od nas se bar jednom u životu susreo sa prokrastinacijom i ona jeste normalan oblik ponašanja, međutim problem nastaje kada ona postane hronična i kada nas ometa da ostvarimo svoje potencijale. Kako da ne odlažete obaveze i stvari ostavljate za sutra i zašto to nije dobro, u podkastu "Kako da izgradite dobar život" govori psihoterapeutkinja Mia Popić.
Šta sve ljudi odlažu, da li se odlaže samo ono što je neprijatno ili teško? I da li znači da si lenj ako odlažeš obaveze?
Šta su pravi razlozi i uzroci odlaganja obaveza?
Kada je prokrastinacija dobra i korisna?
Šta se dešava ljudima koji stalno odlažu obaveze, koje su posledice po mentalno zdravlje? I zašto sve još prokrastinacija nije dobra?
Šta su barijere u izvršavanju obaveza, odnosno na čemu bi trebalo raditi kako nam prokrastinacija ne bi postala navika?
Kako se izboriti sa porivom da ostavljamo stvari za sutra ili nekada kasnije? I kako da prestanemo da odlažemo obaveze.
Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu.
Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora?
Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome?
Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno?
Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama?
Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže kako se tačno stvari rade i zašto nam u partnerskim odnosima ne trebaju brojevi?
Kako proveriti, ne sa Guglom nego sa sobom, koliko čega nam zapravo treba u vezi?
Na kraju pustimo brojeve, ali kako i šta umesto toga?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Zbog stigme oko odlaska na terapiju i prvog koraka da se potraži pomoć u slučaju problema sa mentalnim zdravljem mnogi ljudi odustaju u startu ili jednostavno ne znaju kome da se obrate za pomoć i kako da pronađu stručnjaka koji njima odgovara.
Zato u 45. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako odabrati psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. I šta raditi ako nema pomaka u terapiji ili niste zadovoljni psihoterapeutom.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik.
Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje.
Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo.
Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dan zaljubljenih je za nama pa je sve u znaku ljubavi i zaljubljenosti. A da bi to funkcionisalo dobro, trebalo bi odabrati „pravu“ osobu.
E tu dolazimo do teme 43. epizode podkasta – a to je kako da znamo da je neko dobar za nas, da je emocionalno dostupan, i koja su to ključna pitanja koja treba da postavimo sebi i toj osobi. Pa možda čak i na prvom dejtu.
O tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
U 42. epizodi podkasta pričamo o jednom zanimljivom fenomenu, a to su ljudi koji imaju potrebu da pomažu i spasavaju druge, a nikada ništa ne traže za sebe. I nikada ne traže pomoć. Šta se krije iza potrebe za spasavanjem drugih i zašto je nekima teško da traže pomoć, objašnjava Iva Branković, psihoterapeutkinja.
Sindrom belog viteza koristi se u psihoterapiji da opiše ljude koji u svom okruženju nose ulogu brižnog spasioca, nekog na kog se uvek može osloniti. U podkastu objašnjavamo ovaj fenomen.
Zašto neki ljudi imaju potrebu da stalno spasavaju druge? Kako vaspitanje formira bele vitezove? Zašto zanemaruju sebe i udovoljavaju drugima?
Zašto je važno tražiti pomoć i kako se traži pomoć?
Kako prevazići prepreke, priznati da ti je teško, da ti treba tuđa pomoć, i pokazati ranjivost?
Ako imate belog viteza u okruženju, primetite da je iscrpljen od brige i napetosti i recite mu hvala. Pitajte ga kako je i šta mu treba. Verovatno će se postideti i poželeti da pobegne, kaže Iva Branković.
I na kraju objašnjava kako pomoći belom vitezu.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Veština vođenja neprijatnih razgovora jedna je od onih koje će nam biti neophodne za odnose u budućnosti, naročito za partnerske.
Danas ljudi manje razgovaraju jer je sve posredovano tehnologijom što umanjuje veštine komunikacije, a još više ako morate da vodite teži razgovor. Kao rezultat toga, postoji vrsta izbegavanja sukoba. U 41. epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako se vode neprijatni razgovor.
Šta su sve neprijatni razgovori? I koliko razgovora zbog toga što su neprijatni bude propušteno a stvari nikada izrečene?
Da li je traženje povišice neprijatan razgovor i kako se traži veća plata i razgovara o nezadovoljstvu na poslu?
Šta su tu neprijatne teme o kojima je ljudima teško da pričaju sa svojim partnerima?
Zašto je za odnose u budućnosti važna veština vođenja neprijatnih razgovora?
Da li je neprijatan razgovor teži ako nam je do nekoga stalo i ako smo bliski, ili je obrnuto?
Kako se pripremiti za neprijatan razgovor i koje su ključne veštine za vođenje neprijatnih razgovora saznajte u podkastu Velikih priča.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Svi imaju brige. Nekada se čini da smo ophrvani brigama. Kako da ne brinemo toliko, da ne brinemo unapred i uzalud jer brige su sastavni deo života ali ne treba ceo život da se svede na brige. Prema istraživanju iz 2020. objavljenom u magazinu "Behavior Therapy", 91 odsto stvari o kojima su se ispitanici brinuli nije se ostvarilo. A preterana briga je ogroman gubitak vremena, iscrpljuje i loše utiče na zdravlje.
Početkom 2023. godine, prema Ipsosu, pet najčešćih briga ljudi širom sveta bile su inflacija, siromaštvo i društvena nejednakost, kriminal i nasilje, nezaposlenost i korupcija. Ali pored navedenih, svako ima svoje lične brige. Kako pametno da upravljamo brigama razgovaramo u 40. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama.
O čemu ljudi najviše brinu? Zašto je briga važna i zašto bi trebalo da brinemo (ali ne uvek i stalno)? Kada je previše brige, kako da znamo da li preterujemo? I kada briga prelazi u anksioznost?
Zašto brinemo unapred i kada je to dobro a kada loše? Kakve zdravstvene tegobe izaziva preterana briga? Kako i da li je moguće prepoznati te "crvene linije" kada pređemo granicu brige koja može da nas mnogo košta?
Zašto neki brigu izjednačavaju sa ljubavlju? Šta znači kada se čitave porodice organizuju oko brige? Šta je hronična zabrinutost i zašto se javlja?
Zašto brige imaju ponekad elemente sujeverja ili su kao "srećne čarape", a neki misle da ako stalnu brinu i razmišljaju o nekoj pretnji, opasnosti ili problemu, uspeće da ga izbegnu? Kako se brige doživljavaju u našoj kulturi?
Kako brige utiču na odnose među ljudima, kako se "prelivaju" i kvare odnose?
Zašto toliko brinete i kako da prestanete da brinete? Zašto ne pomažu prijateljski saveti "nemoj toliko da brineš" i koje tehnike savetuju psihoterapeuti u borbi sa preteranom brigom, saznajte u epizodi posvećenoj brigama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Društvene mreže zatrpane su samoprozvanim lajfkoučevima, influenserima, ljudima spornog obrazovnog profila koji nude self-help koncepte, psihološke savete i recepte za samopomoć, a sve zarad, navodno, boljeg mentalnog zdravlja. Danas nas popularna psihologija i razni instant životni gurui svakodnevno podsećaju da je u životu važno biti srećan, zahvalan, svestan sadašnjeg trenutka, da je važno ostvariti se i kreirati idealnu i željenu verziju sebe.
Šta se ponekad krije iza toga i kako da upropastite svoje mentalno zdravlje upotrebom self-help prečica u 39. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila je Mia Popić, psihoterapeutkinja.
Društvene mreže su zatrpane pojmovima autentičnost, unutrašnje dete, manifestacije... U podkastu dajemo kritički pregled self-help koncepata koji su u biti dobri, a postaju loši kada preteramo sa njihovom primenom.
Šta se sve ljudima "prodaje" i nudi zarad njihovog mentalnog zdravlja a iza čega se krije nešto što zapravo može da im našteti?
Svi uglas viču "važno je da si zahvalan, i to svaki dan", "jedino što imaš je ovaj sadašnji trenutak, iskoristi ga!", "od toga kako misliš zavisi kakav ćeš život imati, ti si kreator svoje sudbine!". A da li je pozitivno razmišljanje ikome stvarno pomoglo?
Kako da utišamo svu tu buku self-help pokreta koji viče na nas: budi srećan, budi pozitivan, budi zahvalan?
Šta bi trebalo stručnjaci koji se bave mentalnim zdravljem da rade kako bi sprečili da se ljudima koji nemaju dovoljno znanja iz psihologije nanosi šteta po mentalno zdravlje?
I kako da znamo kome da verujemo među svim tim instant životnim guruima?
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dok sam razmišljala o tome šta je problem sa januarom, pitala sam se da li uopšte ima pravde za prvi mesec u godini? Jer to je jedan od najomraženijih meseci, kažu neki i najdužih, mesec koji se povezuje sa postprazničnom depresijom, mesec kada nema para jer smo se istrošili i mesec koji nikako da prođe. U 38. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić zbog čega je to tako i kako da lakše podnesete izazove koje nosi januar.
Šta je to sa januarom zbog čega se neki osećaju loše pošto prođu praznici? Zašto nam u januaru bude teško?
Da li je to samo zato što je prošla praznična euforija, zbog početka godine kada mnogi kreću sa sprovođenjem novogodišnjih odluka, zbog novih početaka...?
Postoji i pritisak da se smanji ili prekine upotreba alkohola (Dry January), mnogi odlučuju da ostave cigarete, da počnu dijetu... Šta nam sve stvara pritisak na početku godine?
Zašto je januar "rizičan" po mentalno zdravlje?
Januar se povezuje i sa postprazničnom depresijom. Zbog čega se ona javlja? Koliko je slična sezonskoj depresiji i depresiji posle odmora?
Za najdepresivniji dan u godini proglašen je treći ponedeljak u januaru, ali naučnici kažu da je to puka izmišljotina i da ovakav datum ne postoji. Najdepresivnijim danom u godini nazvan i "tužni ponedeljak" (Blue Monday). Koliko potenciranje toga da je januar "težak" mesec i da je najdepresivniji dan baš u januaru doprinosi tome da se januar tako loše kotira i utiče na naše mentalno zdravlje?
Kako izaći na kraj sa januarom i kako lakše pregurati ovaj mesec saznajte u ovoj epizodi podkasta u kojoj ipak ima malo pravde za januar.
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Koliko je blizak i zdrav odnos koji gradite sa sobom? Reč "toksičnost" postala je veoma popularna i njom se opisuju "toksični" ljudi i "toksični" odnosi. A da li znate da možete da budete i u toksičnom odnosu sa sobom? Kako da znate da ste u toksičnoj vezi sa sobom, kako to da promenite i kako da budete nežni prema sebi, objasnila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 37. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".
Kako izgleda kada ste u toksičnoj vezi sa sobom?
Zašto smo blaži prema drugima a strogi i loši prema sebi?
Šta je pozadina toksičnog odnosa prema sebi i koliko na to utiče vaspitanje i kakvi su nam roditelji?
Kako promeniti loš odnos prema sebi? Kako da bolje razgovaramo sa sobom, kako da postanemo tolerantniji, nežniji i bolje razumemo sebe?
Kako utišati taj unutrašnji džangrizavi glas koji stalno prebacuje, kritikuje... kako reći "ućuti više!"?
Gde je granica između nežnosti i razmaženosti i pronalaženja opravdanja za sebe?
Šta biste rekli svom najboljem prijatelju kada biste primetili da je u toksičnoj vezi sa sobom?
Šta stvarno znači biti nežan prema sebi i kako se to praktikuje?
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Zašto nije dobro praviti novogodišnje planove na način kako to većina radi, pričamo u specijalnoj novogodišnjoj 36. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjama Ivom Branković i Miom Popić
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Kad je vreme za promenu? Kako znamo da više nešto ne možemo, da radimo isti posao (i za istu platu), da budemo sa neki ljudima, da nam smeta neka rutina ili stanje u društvu? Nekome baš mora da "dogori", da bude mnogo nezadovoljan, ali to možda i nije loše jer može da bude početak promene. Šta je problem sa promenama, zašto su nekima tako teške i pored želje za promenama i kako da menjamo stvari, o tome pričamo u 35. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.
Šta je prvi korak na putu promene? Šta je neophodno kako bi se neko odlučio da zaista promeni stvari koje mu smetaju? I koji su to sve naredni koraci?
Da li smo kukavice ako se plašimo promena? I šta ako se pokajemo zbog promene?
Šta je "prava" promena a ne "kozmetička"? Koliko njih odustane od promena i pored želje da menjaju stvari?
Šta ljude najviše sprečava da menjaju stvari?
Kako da menjamo stvari, koji su to koraci, kako napraviti plan i šta su najvažniji saveti?
Šta propuštamo ako ne menjamo stvari i zašto su promene važne?
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Često čujemo da je "uvek jedna strana ta koja vidi nešto više u tom prijateljstvu...". Šta su najveći mitovi o muško-ženskim prijateljstvima? Zašto neki od nas ne veruju, a neki ipak veruju u muško-ženska prijateljstva?
Šta su najčešći argumenti i predrasude o tome zašto muško-ženska prijateljstva ne mogu da uspeju?
Privlačnost je prisutna i kad je u pitanju "obično" prijateljstvo i kad je u pitanju emotivna, romantična veza. Ali u čemu je razlika i gde su "granice"? Da li muškarci i žene različito vide muško-ženska prijateljstva i ko je otvoreniji za to?
Kada su moguća ovakva prijateljstva a kada nisu? Da li je moguće biti prijatelj sa nekim sa kim si bila/bio u vezi? Kada i kako je to moguće ili nije nikako moguće? I zašto bismo bili prijatelji ako smo bili "neprijatelji"?
Koliko ima kalkulacije u tom ostajanju u prijateljskim odnosima posle romantične veze? Kada vredi ostati prijatelj i posle veze a kada ne?
Kako da "normalizujemo" muško-ženska prijateljstva i promenimo pogled na ostajanje u nekom odnosu i posle raskida ili razvoda i da prihvatimo da taj odnos sada prelazi u nešto drugo – možda i prijateljstvo? I koliko smo na gubitku jer ne dajemo šansu muško-ženskim prijateljstvima?
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Slave su odavno krenule, kao i korporativne žurke, vrhunac – proslava Nove godine i Božića, tek sledi. Nekako ste pregurali dosad, ali niste sigurni da ćete moći do kraja, ako ste od onih koji ne vole praznike. Nekada je bilo teško to priznati okolini i reći, jer "kako ne voliš praznike kad je ovo najlepši deo godine". Ali, nije svima. Neko ne voli praznike i ima razloga za to. A i prava na to. Zašto je nekima za praznike svega previše – o tome je u 33. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" govorila psihoterapeutkinja Iva Branković.
Ljudima koji obožavaju praznično doba godine teško je da razumeju da neko ne voli "najlepši deo u godini...". Praznični period mnogima donosi opuštanje, ali i stres. Koji su sve razlozi zbog kojih neki ljudi ne vole praznike?
Šta nas toliko optereti za praznike da umemo da budemo pred pucanjem?
Zašto porodična okupljanja i susret sa porodicom može da bude neprijatan i stresan?
Ljudi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem posebno mogu da budu osetljivi u vreme praznika. Zašto?
Usamljenost je takođe jedan od razloga zbog kojeg ume da bude teško, pogotovo starim ljudima. Ali usamljenost se javlja i kod mladih ili ljudi koji nemaju partnera. Pa čuveno pitanje "Gde ćeš za Novu godinu?" ili "Sa kim ćeš?", ili slušaš kako svi nekuda i sa nekim idu. Kako "preživeti" praznike?
I kako da praznike provedemo dobro ili makar tako da nas ne uznemiravaju ili postanu "najgora Nova godina", saznajte u podkastu.
Podkast "Kako da izgradite dobar život" možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Stiže kraj godine i ljudi vole da sumiraju kako je prošla, šta su postigli i ostvarili a šta nisu. I neki će biti nezadovoljni opravdano, a neki neće biti zadovoljni iako su postigli mnogo.
Ova epizoda bavi se problemom nezadovoljstva, i to onim hroničnim, nametnutim zbog imperativa sreće ili toksične pozitivnosti zbog čega imamo osećaj da nam uvek neki deo nedostaje u našoj životnoj slagalici.
Mnogi osećaju da su “stalno nešto nezadovoljni” i kad nemaju opravdanih razloga. Znate onaj osećaj nezadovoljstva kao da vas stalno nešto “žulja”? Šta da radite sa njim tema je 32. epizode podkasta “Kako da izgradite dobar život”.
Mia Popić i Iva Branković, psihoterapeutkinje, govorile su o tome šta nam poručuje naše nezadovoljstvo, šta sve mogu biti razlozi i šta sa tim kada je naizgled sve dobro a nismo zadovoljni.
Zašto se javlja osećaj da nam uvek nešto fali? Da li mi živimo u vremenu kad je neophodno da budemo stalno nezadovoljni jer na tome počiva industrija i konzumerizam i ono “još samo ovo” da kupim, imam, postignem, ostvarim…?
Da li sami svesno biramo da li ćemo biti zadovoljni ili nezadovoljni, da “čaša bude dopola prazna ili dopola puna”, uvek sve posmatramo negativno, tražimo razloge zašto nešto nije dobro?
Koliko je nezadovoljstvo uzrokovano društvenim pritiskom i nametnuto kroz imperativ sreće i toksičnu pozitivnost? I zašto mislimo da je svima drugima bolje nego nama?
Kakva je veza između nezadovoljstva i gubitka svrhe i smisla i kako se ponovo pronalazi smisao?
Kako na nezadovoljstvo utiču društveni i geopolitički kontekst – jer zaista svaki dan možemo da budemo nezadovoljni kada pogledamo svet u kojem živimo.
Na kraju, ali veoma važno pitanje jeste kako se izboriti sa osećajem nezadovoljstva i u čemu su najveći izvori zadovoljstva.
Podkast “Kako da izgradite dobar život” možete slušati na svim platformama – Spotify, Deezer, Podcast.rs, Apple Podcast, YouTube – ili na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
- Näytä enemmän
