Episoder
-
Prva epizoda DLZ emitovana je na današnji dan, pre osam godina, a danas stiže 336. epizoda vašeg omiljenog podkasta, koji je i dalje pod zaštitom Međunarodnog PEN centra.
U prvom delu, Nenad Kulačin i Marko Vidojković pozdravili su kandidaturu studenata iz Srbije za Nobelovu nagradu za mir, saslušali su šta Đilas ima da kaže o studentskim protestima, a ovacijama u studiju pozdravili pobunjeni narod zbog kojeg psiho više ne sme da obilazi ni mesne zajednice.
Direktor i glavni i odgovorni urednik portala nova.rs Mihailo Jovićević, te njegov zamenik Ratko Femić gosti su u ovoj slavljeničkoj epizodi. Slavi i portal jer se u februaru navršava pet godina od njegovog nastanka. U opuštenom razgovoru četvorice prijatelja vrcale su šale na račun psiha, letele su pohvale na račun studenata, a gledaocima je pojašnjeno kako portal i DLZ i dalje funkcionišu u izuzetno teškim uslovima i pod neprekidnim pritiscima.
U Magarećem kutku videćete šta DJV misli o hladnoj trajnoj. Poklonite autorima za rođendan DLZ neku sitnicu na PayPal [email protected]. Da DLZ nastavi da postoji, molimo vas pretplatite se za 3, 6 ili 10 dolara na patreon.com/ucutatinecemo -
U trećoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Iva Kojić, apsloventkinja na Fakultetu političkih nauka, ugostila je koleginicu Anđelu Baković sa Stomatološkog fakulteta, a njih dve podelile su utiske o blokadama i protestima u kojima obe učestvuju već duže od dva meseca.
Studentski protesti širom Srbije predstavljaju ključni društveni fenomen, složne su Iva i Anđela, simbolizujući izlazak akademske zajednice van univerzitetskih krugova u širi politički kontekst.
Blokada Autokomande, naglašavaju studentkinje, bila je trenutak kada su studenti jasno pokazali organizovanost, solidarnost i odlučnost u svojim zahtevima, uprkos pokušajima vlasti da diskredituje pokret, i kroz insinuacije o inostranim uticajima. Ipak, institucionalni odgovor na proteste ostaje minimalan, što dodatno potvrđuje stepen ignorisanja studentskog bunta.
"Blokada autokomande bila je apsolutan pokazatelj toga da li smo mi manjina ili nismo manjina. Mi smo pokazali do sada da ne podlažemo pritiscima. To nije jezik koji mi govorimo", kaže Iva Kojić.
Sagovornice su otvorile i važnu temu medijskog tretmana protesta, odnosno ulogu javnog servisa u oblikovanju javnog mnjenja. RTS, kao ključna državna medijska institucija, nije uspeo da održi profesionalnu nepristrasnost, već je aktivno doprineo održavanju narativa koji minimizuje značaj njihovih akcija. Time se dodatno potvrđuje potreba za transparentnijim informisanjem i većim pritiskom na javne institucije da odgovorno obavljaju svoju ulogu u društvu.
Osvrnule su se i na sve učestalije nasilje kojem su studenti izloženi na ulicama, napominjući da samo jedna strana može da utiče da se ono definitivno okonča.
"Dok na televiziji bude postojala bar jedna osoba koja će na taj vid nasilja klimati glavom i to predstavljati kao njihovu slobodu kretanja, a ne kao napad na studente, mislim da će ti ljudi nastaviti tako da se ponašaju", poručila je Anđela Baković.
Konačno, razgovor se fokusirao i na same studentske zahteve, koji su u zvaničnim izjavama vlasti proglašeni ispunjenim. Iva i Anđela jasno demistifikuju ovu tvrdnju – dokumentacija koju su analizirali stručnjaci nije potpuna, odgovorni za napade na studente nisu procesuirani, a budžet za obrazovanje nije povećan u traženoj meri. Te činjenice ukazuju na širi obrazac simulacije reformi bez stvarnog rešavanja problema, čime se vlast nada da će protesti postepeno izgubiti zamah. U tom kontekstu, studentski pokret postaje ne samo borba za obrazovne standarde, već i šira inicijativa za redefinisanje odnosa između društva i sistema.
"Predsednik nije nadležan i to je zapravo jedna od najvažnijih naših poruka. Mi ne želimo da živimo u sistemu u kome su institucije zamrznute, u sistemu gde mi nemamo mogućnost da se obratimo tužilaštvu i da očekujemo da tužilaštvo i sud deluju u korist građana i u korist naše države", dodaje studentkinja FPN. -
Manglende episoder?
-
Deca se rađaju čista, neiskvarena, nevina, želimo da što duže ostanu takva, bez obzira na iskušenja i udarce društva u kojem živimo, pričaju u novoj Mamazjaniji, kantautorka Ana Štajdohar i muzičar i kompozitor Nikola Demonja, roditelji dvoje dece, devojčice Nije (10) i dečaka Lava (8).
U varljivim vremenima, u kojima živimo, Ana i Nikola ističu da sve što kao odrasli ljudi i roditelji radimo, u borbi za bolje društvo, je zbog budućnosti naše dece, koja će u tom slučaju možda ipak ostati ovde jednog dana, pa nećemo svi biti „skajp i vajber“ roditelji.
„Naše društvo nije pleme, kako neki vole da ga predstavljaju i to treba da pokažemo deci, da znaju da i ovde može da se ceni pristojnost, lepo vaspitanje, obrazovanje. Lakše je kontrolisati pleme, zato nas i prikazuju takvima, ali to je daleko od istine, što nam poslednjih nedelja dokazuju neka malo starija deca, koju bezrezervno podržavamo“, priča Nikola.
Svi se rađamo nevini, neiskvareni, ali, slažu se oboje, društvo je takvo, da roditelji strepe još i pre rođenja deteta, kako će se oni sa njim, a i ono samo snaći u vrtlogu u kojem živimo.
„Suočavanje sa porodilištem je prvi udar, potom ako se dete prehladi, razboli sledi borba sa lekarima i zdravstvenim sistemom, zatim ide upis u vrtić i liste čekanja, onda problemi u školi, nasilje. Sve su to izazovi sa kojima se roditelji nose, a ako sistem ne funkcioniše, nemaju kome da se obrate za pomoć i to je najteže od svega“, kaže Ana.
Veruju ipak, da bez obzira na okolnosti, deca najviše uče i „upijaju kao sunđeri“ u porodici, od roditelja, i da je njihov model najznačajniji, ono što govore, a pre svega, rade i pokazuju im kako treba. To je ono što im se ureže u svest i postaje vodilja u godinama koje dolaze.
„Želimo da naša deca znaju šta je čežnja, koja se u ovim vremenima izgubila, da znaju kako je kad se čeka, to je ionako nešto najlepše. Ćerka je, recimo, poslednja u njenom razredu dobila mobilni telefon. Na to smo se odlučili jer nismo želeli da bude izopštena, ali ja sam dugo odolevao i možda bih i dalje da Ana nije popustila. Sa telefonom se međutim izgubila kreativnost, pa dok naš sin za dve nedelje uradi desetine crteža, ona gleda u monitor poput svojih vršnjaka, što je neminovno“, priča Nikola.
Uče decu da kažu „izvini“, da priznaju kad pogreše, da znaju da nije uvek, i ne treba da bude, sve dostupno, da nekad nešto mora da se preskoči, da se zaželi.
„Danas je deci, i ljudima generalno, sve dostupno i nema više ni čekanja, ni želja. Učimo decu da znaju da nije uvek tako jer nikad se ne zna šta ih u životu čeka. Ipak, ne želimo ni da ih čeličimo, u smislu da ih pripremamo za borbu, jer se nadamo da jednog dana ljudi ovde više neće misliti o politici, već da će najveći problem za roditelje biti, koje boje da budu patike koje detetu kupuju“, pričaju uglas.
Slični stavovi, ciljevi, zanimanja, ali i to što su oboje imali bezbrižno detinjstvo sa, kako kažu, divnim roditeljima, uputilo ih je jedno na drugo, a onda su i decu dobili, baš onako kako su zamislili.
„Nije slučajno da smo se nas dvoje našli, jer imamo mnogo sličnosti. Kad sam razmišljao o deci, uvek sam želeo devojčicu, a posle i dečaka, i Ana ih je baš tim redom i rodila. Kad uveče, ponekad, legnu između nas da spavaju, osećamo da je to ono pravo, da smo potpuni“, zaključuje uz osmeh Nikola. -
Toliko je u Srbiji vruće da je i zima postala topla - u takvim uslovima nastala je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković u prvom delu emisije umereno su žalili što Čela ide u istoriju, slavili su uspeh generalnog štrajka i autokomande, te propast psihovog mitinga u Jagodini, a Grenelu su poručili da uzme kokice.
Gošća u ovoj istorijskoj epizodi je borbena advokatica i drugarica za primer, Sara El Sarag.
Sarah je govorila otvoreno o protestima, neminovnom padu režima, advokatima, a zalazila je duboko i u delikatne teme poput korumpiranih sudija, sukoba u tužilaštvu i kršenja zakona od strane pripadnika BIA.
Čeka vas sjajan i uzbudljiv razgovor!
U Magarećem kutku moći ćete da izmerite koliki su podočnjaci psihu u šest ujutro.
Autori vas mole, pretplatite sa na patreon.com/ucutatinecemo.
Donacije možete slati na PayPal [email protected] -
U novoj epizodi Radar Foruma koji vode studenti, Ivona Marković, studentkinja druge godine novinarstva na Fakultetu političkih nauka, ugostila je Aleksandru Krstić, profesorku sa istog fakulteta, a govorile su otvoreno i kritički o ključnim izazovima studentskog aktivizma i ulozi medija u Srbiji. Istakle su probleme polarizacije na medijskoj sceni, fizičko nasilje i pritiske kojima su studenti u blokadi izloženi, ali i zanemarivanje njihovog glasa na javnom servisu. Dok studenti traže pravdu i bezbednost na ulicama, mediji sa nacionalnom pokrivenošću često biraju da prećute ili iskrive njihovu borbu.
Profesorka je ukazala na širu društvenu i medijsku krizu, naglašavajući potrebu za reformom regulatornih tela i jačanjem etičkih standarda, dok je studentkinja opisala realnost mladih suočenih sa nasiljem i cenzurom. Njihov razgovor osvetljava sistemske probleme koji utiču na buduće generacije i podseća na značaj solidarnosti i odgovornog novinarstva u izgradnji pravednijeg društva. -
Biti majka Nemanje i Natalije je nešto najlepše na svetu i samo to što njih dvoje postoje, dovoljno je da budem srećna i zahvalna životu, priča u novoj Mamazjaniji Bogdana Kuzmanović, influenserka, poznata na društvenim mrežama kao „loveboka“, supruga fudbalera Zdravka Kuzmanovića, sa kojim se pre nekoliko godina iz Švajcarske preselila u Srbiju.
Nakon što se u Švajcarskoj porodila sa sinom Nemanjom, u vreme pandemije koronavirusa, ubrzo je sa suprugom odlučila da dođu u Srbiju.
„Došli smo na krakto, da Nemanja upozna ostale članove porodice. Bilo je to teško vreme, u Švajcarskoj je sve bilo zatvoreno, nismo nigde mogli da idemo. Kad smo došli u Srbiju, misleći da će to biti samo poseta, nenadano smo ovde i ostali“, uz osmeh priča Bogdana.
Ističe da je u našoj zemlji porodica i dalje na prvom mestu, da je važna i da se ceni, za razliku od nekih zemalja.
„Živela sam 15 godina u Njujorku, a Zdravko nikad ranije nije živeo u Srbiji, iako je veliki Srbin, posebno kad je reč o hrani, kaficama sa prijateljima i slično, a u svemu ostalom je pravi Švajcarac. Iako smo mogli da živimo bilo gde i da nam deca rastu u drugim državama, odlučili smo se da dođemo ovde jer želimo da poznaju svoje bake i deke, da nauče naše običaje, tradiciju, da znaju šta je slava i odlazak u crkvu“, priča Bogdana.
Aktivna je na društvenim mrežama i većina građana je zna kao influenserku. Njen način života i izgled, dušebrižnici međutim ljubomorno komentarišu, smatrajući da žena ne može da bude i lepa i pametna, obrazovana i dobra majka i sve to istovremeno.
„Dokazujem da je to moguće. Naravno da nismo svi u istoj situaciji i nemamo iste mogućnosti, ali ne razumem zašto žena ne može da bude lepa i pametna i dobra majka. Kod nas je tabu ako žena ima pomoć, a mnogi lažu kad kažu da im niko ne pomaže i da sve postižu same“.
Postavljaju, ističe ona, standarde na mrežama koji su nedostižni i nisu realni.
„Imam pomoć i ne stidim se to da kažem. Dadilja mi mnogo pomaže, iako sam ja stalno sa decom, ali sa njima provodim kvalitetno vreme, što inače, verovato, ne bih mogla“, kaže Bogdana.
Podrška i pomoć znače svim majkama, a Bogdana ističe da žene ne treba da se osvrću na izazove i zadatke koji su pred njima, tako da svaki moraju da završe i da sve treba da rade same.
„Kad čujem da za nekog muškarca kažu ‚izašao je malo sa društvom da odmori‘, ili ‚pričuvao je dete, umorio se‘, pa čije je dete čuvao, svoje, nije tuđe. A na ženu se često gleda sa prekorom ako je otišla u grad sa drugaricama, a kod kuće ima dete. To su dvostruki standardi koji čine da se osećamo krivima jer društvo tako misli, a ti standardi su pogrešni i na njih se ne treba obazirati“, zaključuje sa osmehom Bogdana. -
Podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigao je u vaše mobilne telefone i druge adekvatne uređaje.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije pozdravili odluku prosvetara da podrže zahteve studenata, odluku Vučića da sa Marićem razgovara dva sata o svom ubistvu, odluku Novaka Đokovića da javno podrži studente, kao i odluku režima da Šuleta postavi za ambasadora u SAD.
Gost u ovoj epizodi je veliki prijatelj dvojice autora i višestruki povratnik u DLZ, novinar Cvijetin Milivojević. Cvijetina je milina slušati svaki put, pa tako i ovog puta. Na prepoznatljiv način se bavio studentskim protestom, kao i pridruženim protestima, režimskim sumanutim postupcima, putevima za izlazak iz političke krize, kao i pronalaženjem mesta za opoziciju na tim putevima.
U Magarećem kutku videćete da moć govora bizona ne čini čovekom.
Podržite opstanak DLZ simboličnom pretplatom na
patreon.com/ucutatinecemo
i donacijama, na
PayPal [email protected] -
Na čelo RTS-a moraju da dođu profesionalci, a budućem direktoru javnog servisa morao bi zakonom da bude zabranjen uticaj vlasti. RTS se ne bavi građanima, iako ga oni finansiraju.
Vlast je u potpunosti uništila lokalne medije u Srbiji sa jasnom namerom da uguši glas naroda.
Svako novinarstvo je teško, ako se radi na pravi način. Mnogi nezavisni novinari su životima platili cenu slobodne reči u Srbiji. U vremenima krize građani se okreću kredibilnim medijima.
Društvene mreže je najteže kontrolisati jer nemaju zakonsku odgovornost, dok je podkast najbrže rastući medij na svetu. Digitalne platforme su budućnost novinarstva.
Gost: Branko Čečen, Novinar i urednik -
Beograd na vodi se širi zbog kršenja zakona i pravne gimnastike. Nije moguće doneti Plan detaljne regulacije za Sajam kojim bi se predvidelo njegovo rušenje, zato se za duplo proširuje plan Beograda na vodi, koji nije urbanistički već Plan područja posebne namene koji je Vlada proglasila za projekat od značaja za republiku.
Na taj način vlast zaobilazi zakon. Marko Stojčić, glavni gradski urbanista je u sokobu interesa jer raspolaže budžetskim sredstvima za izradu planova izgradnje Beograda, a ujedno je i predsednik komisije za planove, koja bi trebalo da obavlja stručnu kontrolu tih istih planova.
To u praksi znači da Stojčić sa investitorima može bez kontrole da dogovara planove gradnje. Beograd nema pravac razvoja jer nema Generalni urbanistički plan. Gradi ko kako hoće jer institucije popuštaju pod pritiskom vlasti i investitora. 2003. godine Beograd je imao 16 posto javnih zelenih površina. 2019. procenat je pao na 9 posto. Ako se tako nastavi, građani će leti da se kuvaju od vrućine, zimi da se guše od smoga. Gošća: Božena Stojić, Ministarstvo prostora. -
Korupcija, neodgovornost i nestručnost u rekonstrukciji nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, koja je rezultirala smrću 15 ljudi, mogu se simobolično preslikati na čitavo društvo, o čemu su, između ostalog, govorili sagovornici u novoj epizodi Radar Foruma. Studenti osvetljavaju medijski mrak u Srbiji i ukazuju na hitnu potrebu za lekovitim promenama – transparentnošću, odgovornošću i poštovanjem znanja – kako bi Srbija postala zemlja u kojoj građani mogu slobodno i dostojanstveno da žive.
Domaćini Radar Foruma u naredne četiri epizode biće studneti Fakulteta političih nauka u Beogradu. U prvoj takvoj epizodi Jovan Vidanović, student treće godine politikologije, ugostio je Zorana Đajića, inženjera geologije, a njih dvojica pokušali su da rasvetle korupciju u zemlji koja ubija svoje građane. Sagovornici su naglasili važnost borbe za pravdu i istinu, ističući da studenti ne žele da napuste zemlju, već da se izbore za društvo koje ceni znanje i kompetenciju... -
Omiljeni podcast režima, a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", nastavlja svoju misiju posle kraće pauze!
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković su nagađali koliko će nas koštati sankcije NIS-u, divili su se sposobnosti predsednika da ljubi patos, izrazili zabrinutost za Vulinovo mentalno zdravlje i Čelino obrazovanje, te izjavili sućut Hrvatskoj na tome tko im je srpski ambasador.
Proslavljeni filmski reditelj, profesor na FDU i roditelj tri studentkinje na blokadama, Janko Baljak, gost je u ovoj epizodi. Janko je s autorima podcast-a analizirao prošlost, sadašnjost i budućnost studentskih blokada, razmatrao koji su mogući putevi za izlazak iz pakla u kome živimo, a pravio je i neizbežna poređenja između svog hita "Vidimo se u čitulji" i srpske stvarnosti.
U Magarećem kutku moći ćete da saznate ko je Čaletu amigo.
Autori vas mole, pretplatite se na: patreon.com/ucutatinecemo ili pošaljite donaciju na PayPal: [email protected] -
Koliko smo slične ne znam, različito gledamo na to“, uglas i sa osmehom odgovaraju na pitanje koliko vide sebe jedna u drugoj, dve umetnice, glumice, majka i ćerka, Vesna Čipčić i Anja Josifovski, gošće nove, praznične Mamazjanije, koje se u ovoj epizodi našeg podkasta osvrću na godine detinjstva, život u umetničkoj porodici, krivicu, žrtve, ali i ljubav i momente koji su ih nasmejali, toliko da su ih sa nama podelile i da ih nikada neće zaboraviti.
Vedre i raspoložene, Vesna i Anja, unele su dodatno svetlo u naš studio, a najširi osmeh izmami im pominjanje Alekseja i Anđele, Anjine dece.
„Ponekad dođem kod Anje, pogledam ih, i kažem ‚Jao Anja, pa ovo su tvoja deca‘, prosto ne mogu da verujem da mi je ćerka tako porasla“, priča setno Vesna.
Kroz šalu prebacuje Anji, da mora malo da trenira strogoću, zbog sebe i svog zdravlja i sna.
Ipak, Anja ne odustaje od svojih metoda.
„Ne mogu Alekseja da ostavim da plače. Njega sam nosila na rukama i dok sam bila trudna i sve dok stomak nije porastao toliko da nisam mogla više. Ne mogu ja to tako, da dete plače, a ja da slušam i ne prilazim mu. Međutim sa Anđelom je drugačije, spustim je u krevetac i ona spava. Teško je, ali drugačije ne mogu, neispavana sam, umorna, a počela sam nedavno i da radim, pa nekako balansiram“, priča Anja.
Vesna se nadovezuje, i kaže da je sa Anjom i njenim bratom bilo drugačije, da su mirno spavali, da nisu bili naporni ni kao tinejdžeri i da zato ne zna da li bi ikada mogla dovoljno da im zahvali za sve što su joj pružili i učinili od kako su se rodili.
„Sad da moram sve ponovo, ništa ne bih menjala. Sve bih isto uradila, iako postoje ti momenti krivice, kad sam možda mogla da provodim malo više vremena sa decom dok su bili mali i kad sam dosta radila. Ipak, za razliku od mama koje rade od osam do četiri ili devet do pet, ja sam imala letnje raspuste, pa pauze od po par meseci u toku godine, da ne idem na posao, ili da samo odem uveče da odigram jednu predstavu, a svo ostalo vreme sam sa njima što je velika prednost“.
Krivica je, međutim, Anju, kaže, mučila i pre nego što je zatrudnela, a sad posebno.
„Uvek sam imala taj osećaj krivice, kao naše bake i žene na ovim prostorima, koje su toliko dugo osećale krivicu i brigu da je to postalo nešto pozitivno. Posebno kad sam rodila decu, to se pojačalo, jer kad imate dete imate i od sebe veća očekivanja“, kaže ona.
I dodaje da je svim majkama teško, bez obzira kojim se poslom, bave i da su zato sve one nesumnjivo veliki – heroji.
Iako žive u istoj kući, ali imaju različite ulaze, prve su komšinice, pa se ipak retko viđaju, tek u prolazu. Posebno im teško ide da se same druže i provedu neko vreme odvojene od ostalih članova porodice.
„Bile smo nedavno na ručku, ali je i Anđela bila sa nama, tako da nismo bile potpuno same. Ne znam kad ćemo to ponoviti, teško je zaista odvojiti vreme, nažalost“, priznaju obe. Međutim, naglašavaju da će se potruditi da to promene, a jedan od koraka je, ističu, i zajedničko gostovanje u podkastu – Mamazjanija. -
Vaš omiljeni podkast, koji je i u novoj godini pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", startuje odmah posle novogodišnjeg dočeka!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković ulepšaće vam ulazak u 2025. analizom izostanka Aleksandra Vučića sa otvaranja brze deonice Šabac - Loznica, neskrivenom radošću zbog propasti predsednikovog frik šoua u Sava centru, te euforijom zbog hapšenja Nenada Nešića.
Gost je i u ovoj novogodišnjoj epizodi deda mraz sa Nova S, Slobodan Georgiev!
Za razliku od prošle godine, Sloba je ovog puta umereni optimista. On je detaljno analizirao batrganje vlasti pod studentskim blokadama, iznoseći niz argumentovanih pretpostavki šta sve može da se dogodi u narednih 365 dana.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite kako je BIA preporodila Vulina.
DLZ, samo na našem portalu!
Pomozite da emisija nastavi da postoji donacijama na PayPal [email protected] ili pretplatom na patreon.com/ucutatinecemo -
Pred vama je poslednja epizoda podcast-a "Snaga uma" koja će biti emitovana na portalu "Nova".
Iako je poslednja, nije posvećena kraju jedne ere koliko naziranju nove, kao i nadi koju nam ulivaju studenti sa svojim neumoljivim zahtevima. Žaklina Tatalović, novinarka i reporterka TVN1 iz prvih redova ima uvid u studentske blokade od početka, kao što i tokom svih ovih godina prati sve vidove protesta i građanskih borbi.
U čemu se studentske blokade razlikuju od ranijih protesta? Kako to sve izgleda iz Žaklininog ugla i šta je sve videla na terenu? Kako se menja ponašanje vlasti, ali i ponašanje takozvanih režimskih medija? Ovo su samo neke od tema kojih se Žaklina dotakla u razgovoru koji je pred vama. -
Decu na vreme treba naučiti druženju, komunikaciji sa ljudima i ljubavi prema prirodi, pričaju u novoj Mamazjaniji Jelena Ivanović Tomašević, vlasnica modne agencije “J’s Management” i glumac Branislav Tomašević, roditelji tri dečaka, od kojih najstariji ima već 18 godina.
Tokom pandemije, Tomaševići su vreme provodili u prirodi, na selu, u vikendici u blizini Gornjeg Milanovca, a ovaj period bio je dragocen pre svega za decu.
„Naučili su sve da rade, da hrane životinje, seku drva, lože vatru, toliko im se to dopalo, da Dušan, najstariji sin, sad ume sam ponekad da ode tamo i provodi vreme, brinući o kući i okolini. Dešava se i da navije sat u 4 ujutru, kako bi ustao i slušao kosove i uživao u svitanju, što je neprocenjivo za svakog čoveka da oseti, posebno mladog“, kaže Branislav.
Dok se Jelena nadovezuje da je osećaj za prirodu naučio od oca, kojeg je posmatrao šta radi i kako se ophodi prema seoskim poslovima i kući.
„Mi smo deci prvi i najvažniji primer i sve što znaju, naučili su od nas“, kaže Jelena, koja objašnjava kako je imala priliku da decu podiže u inostranstvu, ali je ipak izabrala Srbiju.
„Mogli smo da živimo na Zapadu, ali ja sam se ipak odlučila za našu sredinu, jer ovde imaju bake i deke, mogu da žive i u gradu i da upoznaju selo, domaću hranu. Ipak, koliko god da su osetili život u prirodi, znaju kako je i van granica ove zemlje, jer kad god imamo priliku vodimo ih na putovanja“, priča Jelena.
Osmeh na licu, ljubav, tolerancija, uvažavanje i bezrezervna podrška, tajna su njihovog braka i opstanka porodice.
„Deca znaju da cene našu intimu i potrebu da nekad budemo sami, da otputujemo bez njih, a od oni ostanu sa bakama, to su naučili od malih nogu. Imamo porodični kalendar gde upisujemo ko gde i kad ide i tu se dogovaramo i za zajedničko, porodično vreme“, pričaju Tomaševići.
Da je porodica na prvom mestu, slažu se oboje, a opstanak normalne porodice moguć je samo uz neke neophodno postavljanje prioriteta, ulaganje i dogovor, tako da niko ne radi nešto što će nekome od njih nauditi ili poremetiti sklad koji toliko čuvaju.
„Važno je da niko ne bude remetilački faktor“, uz osmeh dodaje Branislav, koji kaže da ako su svi u porodici dobro, za sebe će se lako pobrinuti, ali prioriteti moraju da se znaju i ne menjaju. -
Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ugostio je kao izazivač u dvadeset prvoj epizodi Radar Foruma Vidu Ognjenović, književnicu, rediteljku i nekadašnju ambasadorku Srbije u Norveškoj i Danskoj, a koja je nedavno izabrana u SANU.
Kroz razgovor je istaknut značaj građanske hrabrosti, posebno u kontekstu prošlih i sadašnjih generacija, kao i potreba za obnovom pravne države i borbom protiv medijskog mraka. Ognjenović je podelila svoja sećanja na političku borbu tokom devedesetih, dok je Pajtić apelovao na starije generacije da podrže omladinski bunt i preuzmu aktivniju ulogu u društvenim promenama.
Dotakli su se i tema obrazovanja, korupcije i evropskih integracija. Ognjenović je evocirala svoje diplomatsko iskustvo, a Pajtić je istakao urušavanje institucija pod teretom loše politike.
Diskusija je obeležena pozivom mladima da istraju u svojim zahtevima.
više na www.radar.rs -
Pred vama je specijalna epizoda podcast-a Snaga uma sa diplomiranom terapeutkinjom i psihološkinjom Marijom Hadžović, autorkom programa "Harmonija duše", koju realizujemo uz pomoć i podršku "Plazme", koja nas uoči praznika poziva da delimo radost, ali i "Plazmu", uz poruku "Jedna tebi, jedna meni".
Marija je govorila o svim izazovima u deljenju emocija, vremena i života. Koliko je teško deliti stres sa bliskim ljudima bez prenosa tog istog stresa na njih? Zašto nam je lako da se veselimo zajedno, ali je opet mnogima teško da podele sreću i radost? Kako se deli zahvalnost i kako pravilno učiti decu zahvalnosti od malih nogu? Najzad, kako se uči deljenje života? Ovo su samo neke od tema toplog, ali i veoma poučnog razgovora koji je pred vama? -
Nova epizoda podcast-a koji će nadživeti ovaj režim, ali je do tad pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", je tu!
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se ložili do izbezumljenosti na protest na Slaviji, smejali su se Gašiću koji sedi u busu iza podivljalog Vučića, a podsetili su gledaoce da im nikada nije bio problem da se odreknu i više od jednog fakultetskog semestra za dobrobit Srbije.
Gost je profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Ognjen Radonjić. Momci su sa profom napravili presek stanja u srpskom društvu i analizirali tok studentskog protesta.
Radonjić je govorio o tome kada očekuje pad režima, kakav taj pad može biti, ali i ko će praviti novo srpsko društvo, kada ovo jednom sve prođe.
U magarećem kutku shvatićete da rđavom Šapiću najviše smetaju novinari.
PayPal: [email protected]
patreon.com/ucutatinecemo
DLZ, samo na našem portalu! -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa prof.dr Ivankom Popović, univerzitetskom profesorkom, nekadašnjom rektorkom Beogradskog univerziteta. Prof.dr Popović je govorila o ranijim studentskim aktivnostima, kao što je poništavanje doktorata Siniše Malog, o studentskom organizovanju, načinu na koji većina studenata danas živi, o njihovoj zrelosti u koju je mogla da se uveri mnogo puta kroz karijeru, o ulozi Proglasa i građana koji ih podržavaju, kao i o značaju studentskog ujedinjavanja u ovom obimu.
-
Pred vama je specijalna epizodu podcast-a „Snaga uma“, posvećena važnoj temi finansijske pismenosti i preduzetničkog duha, pre svega kod mladih, koju realizujemo uz pomoć prijatelja podcast-a, OTP banke, koja je pokrenula Generator EDU - novi, osmi po redu ciklus konkursa posvećen nagrađivanju ideja koje unapređuju finansijska znanja dece i mladih.
Nemanja Glavinić iz inicijative „Dostignuća mladih u Srbiji“ podelio je svoja znanja na temu podizanja finansijske pismenosti kod mladih, na osnovu bogatog iskustva iz rada sa srednjoškolcima i mladima širom Srbije.
Više informacija o konkursu Generator EDU, koji organizuje OTP banka, potražite na: generator.otpbanka.rs - Vis mere
