Episoder
-
Još samo nekoliko dana ostalo je do najvažnijih izbora na svetu, onih u Americi. Tim izborima prethodila je drama kakva se retko vidja u razvijenim demokratijama. Ankete pokazuju da je trka izuzetno neizvesna i da će rezultat najverovatnije biti prilično tesan. Kakav god da bude, imaće potencijalno velike posledice. O tome za Radio karantin govori Edin Mujkić, vanredni profesor državne administracije na Univerzitetu Kolorada.
-
Naučnici se slažu da su klimatske promene realnost za koju najveću odgovornost snose ljudi. Gradjani su toga svesni i više ih ne treba mnogo ubedjivati u tu realnost. Ali svest je jedno, a spremnost na akciju drugo. Da li način na koji se o klimatskim promenama govori može da smanji taj jaz?
-
Manglende episoder?
-
Kako ste našli svog partnera ili kako ga tražite? Da li upoznavanje ide lakše u velikom gradu? Da li ste probali aplikacije tipa Tinder? I šta se sme a šta ne sme na prvom sudaru? O tome u Radio karantinu govori profesorka novinarstva u Njujorku Mirjana Pantić, autorka knjige "How (not to) be single in NYC".
-
U Srbiji se zahuktavaju protesti protiv Rio Tinta. Da li ovakvi protesti, usmereni na konkretne projekte i moguće pretnje po čovekovu okolinu u odredjenoj sredini, doprinose jačanju svesti od opasnosti od klimatskih promena? Gosti Radio karantina su urednik sajta Klima101 Nemanja Milović i stručnjak za pitanja zaštite životne sredine Dejan Lekić.
-
Šta uopšte znači boksovati ili trčati ili plivati kao žena? Istorija testiranja sportistkinja pokazuje nam da je ovo izuzetno složeno pitanje, koje prate velike moralne i etičke dileme. Nauka nam govori da nema jednostavnih odgovora.
-
Alžirska bokserka Imani Kelif osvojila je na Olimpijadi u Parizu zlatnu medalju i bez svoje namere pokrenula diskusiju o tome šta nas čini ženom ili muškarcem. Evo šta kaže nauka.
-
Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u Srbiji i drugde u svetu. Istovremeno, pojedini delovi planete prolaze kroz jake kise i poplave. Da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena? Za Radio karantin govore Met Kolins sa Univerziteta u Egzeteru, Vladimir Djurdjevića sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Krišna Aćutarao, direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju.
-
Završeni su parlamentarni izbori u Britaniji i Francuskoj. Da li smo u ove dve zemlje upravo prisustvovali daljem jačanju desnice? Kakva je bila britanska kampanja i kako su se u njoj ponašali mediji? I da li političke stranke ali i mediji u Srbiji mogu nešto od toga da preuzmu? Za Radio karantin govore istraživačka novinarka Andjela Milivojević i stručnjak za strateške komunikacije Djordje Trikoš, oboje u Londonu.
-
Dok pratimo evropsko prvenstvo u fudbalu u Nemačkoj pričamo o zemlji domaćinu kroz iskustva naših ljudi koji tamo žive. Koliko je Nemačka zaista savršeno uredjena i organizovana zemlja, koje su to stvari koje se ne uklapaju u naše stereotipe o Nemačkoj i zašto Nemci ženama ne otvaraju vrata?
-
Počinje letnja sezona i mnogi od vas će ove godine u Hrvatsku ili negde drugde po bivšoj Jugoslaviji. Šta region nudi i kako ga danas zapadni turisti doživljavaju? Za Radio karantin o tome govori britanska novinarka Mary Novakovich. Pričamo i o poslu turističkog novinara i njenoj knjizi o životu u Lici.
-
Već nedeljama gledamo impresivne proteste u Tbilisiju u kojima učestvuju uglavnom mladi ljudi. Protiv čega oni protestuju i zašto mnogi od njih govore da je ovo presudni trenutak za njihovu zemlju? Odakle strah da bi Gruzija mogla da postane nova Ukrajina? I kakve su sličnosti izmedju ovoga što se dešava u Gruziji sa onim što već godinama gledamo u Srbiji? O tome za Radio karantin govori novinarka Rejhan Dimiri iz Tbilisija.
-
Ovogodišnja Pesma Evrovizije bila je prepuna kontroverzi a pobednička i neke druge pesme još jednom su otvorile važna pitanja tolerancije i našeg odnosa prema drugačijim, u ovom slučaju ne-binarnim osobama. O tome u novom Radio karantinu razgovaraju Aleksandar Kocić u Glazgovu i Darko Marijančević u Dablinu.
-
Da li su rezolucije, i presude medjunarodnih sudova doprinele prihvatanju odgovornosti za zločine i pomirenju naroda u bivšoj Jugoslaviji? U čemu se tuzba za navodni genocid u Gazi koji je protiv Izraela podnela Južna Afrika razlikuje od one protiv Putina za ruske zločine u Ukrajini i kakve ishode mozemo da očekujemo? O tome govori profesorka medjunarodne istorije na univerzitetu u Utrehtu u Holandiji, Iva Vukušić
-
Nestanak male Danke Ilić bio je povod da policija u Srbiji po prvi put upotrebi sistem Amber Alert ili Pronadji me i apeluje na gradjane preko SMS poruka da se jave ako imaju bilo kakve informacije o Danki. Sistem potiče iz SAD, gde je stručna javnost podeljena oko njegove svrsishodnosti. Jedan od kritičara sistema je vanredni profesor krivičnog prava na univerzitetu u Rinu u Nevadi, Timoti Grifin, koji smatra da Amber alert nije efikasan u rešavanju otmica kada je život deteta ugrožen, kao i da oduzima policiji dragoceno vreme I resurse.
-
U drugom delu razgovora za Radio karantin, španski balkanolog Miguel Roan govori o manjku optimizma na Balkanu i šansama regiona da jednom zaista stane na noge.
-
Miguel Roan je bio Madridjanin i Beogradjanin, a sada živi u Kragujevcu. On je balkanolog i autor više knjiga o Balkanu, a osim politike, odličan je poznavalac i balkanske kulture. Miguel je neko od koga svi mi rodjeni Balkanci možemo dosta toga da naučimo o našem brdovitom Balkanu.
-
Naši gosti tokom proteklih godinu dana pomogli su nam da bolje razumemo zašto ljudi odlaze iz Srbije i kako se uklapaju u novu sredinu. Većina njih kaže da su otišli jer su želeli život u uredjenijem društvu, a nakon što su shvatili da u Srbiji ne vredi ostajati. Oni su, bar tako kažu istraživači balkanskih emigracija, u manjini, ali su nama bili zanimljivi od čisto ekonomskih migranata.
-
Kako izgleda zivot u duboko militarizovanom društvu, u nesigurnom okruženju, u zemlji u kojoj svaki stan ima sklonište? I kako izgleda život u jednom od najskupljih svetskih gradova? Gošća Radio karantina je Ivana Savić Azoulay. Ona sa porodicom živi u Tel Avivu, gde kao farmaceut radi na razvoju novih lekova. Najveći deo našeg razgovora fokusiran je na hamasov napad na Izrael 7. oktobra i izraelsku odmazdu u Gazi koja je usledila.
-
Ana Jovanović od nedavno živi u Esvatiniju, nekadašnjem Svazilendu, gde radi na izgradnji mostova u ruralnim sredinama. Ova Beogradjanka je inženjer zaštite životne sredine i kaže da uvek ide za zanimljivim projektom i da je više privlače život i kultura zemalja u razvoju.
-
Često se čuje da Srbija ima veliki odliv mozgova i da je zemlju od kako su Vučić i ekipa na vlasti napustilo 600.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Ali, da li je zaista tako? Zar nije malo nerealno da skoro 10% stanovništva ode iz zemlje za samo deset godina? Utvrditi broj onih koji odlaze i dolaze u neku zemlju nije lako, ali neke prilično pouzdane procene postoje. Jedan od onih malobrojnih strucnjaka koji ih prave je Mihail Arandarenko, profesor ekonomije rada na Ekonomskom fakultetu u Beogradu koji je gost ovog Radio karantina.
- Vis mere
