Episodit
-
Tragikomediju „Posle milion godina“ napisao je Dragutin Ilić, brat pesnika Vojislava Ilića, 1889. godine. Smatra se prvom naučno fantastičnom dramom u evropskoj književnosti i govori o kraju čovečanstva. Pripadnici nove vrste ljudi koje Ilić naziva Duho-svet, naseliće Kosmos za milion godina i pronaći će dva poslednja homo sapijensa na Zemlji. Ilića najviše zanima perspektiva emocionalnog razvoja čoveka, te ispravno zaključuje da se čovek duhovno mnogo sporije razvija nego tehnološki.
Režija: Milica Stojanov
-
"Veslajte brže, braćo! Ne može brže, Đorđe. Matica je jaka, đavo je odneo. Ako probudimo vodeničare diće dreku i ceo šanac podići na noge. Evo obale. Gde smo sad Đorđe? U Ćesarskoj u Sremu. Sačekaćemo zoru, a onda ćemo da se predamo graničarima."
-
Puuttuva jakso?
-
Mladen Dražetin "Ticanova buna"
„Ticanova buna“ je istorijska drama koja tematizuje pobunu naroda iz 45 sela u Sremu, u svega nekoliko dana 1807. godine, a odigrala se na prostoru između manastira Ravanica u Vrdniku i atara sela Bingule, kao i sela Jaska i Vognja. Pobunu naroda izazvao je težak položaj Srba kmetova i paora u tom delu tadašnjeg Austrijskog carstva.
-
Drama sa devet lica, tri kore za tortu i jednom strašnom pričom za laku noć.
-
"Sve se dešava s razlogom. Sve slučajnosti su znakovi pokraj puta, a što je čovek mudriji, više ih prepoznaje i može lakše da putuje kroz život."
Napomena: SLUŠATI PREKO SLUŠALICA!
Za najnovije informacije u vezi sa radio dramskim serijalom „Kosingas“ posetite našu Fejsbuk stranicu „Kosingas – RTV“.
-
Emisija je namenjena starijima od 16 godina!
Dečak beži od kuće i upoznaje skitnicu koji mu postaje indijanski instruktor, a njegov nestanak jedini primećuje mlađi brat, takođe indijanac i stub porodice.
Otac je prezauzet svojom umetnošću, a majka hardkor biznisom. Deda između studiranja mesečari, a komšinica je zaslepljena požudom.
Policija pronalazi mladog indijanca "Kukuruznu Lisicu" u blizini deponije, polunagog i umazanog tuđom krvlju.
Ova neobična porodica se trudi da pronađe put iz lavirinta, ali misteriju nestalog escajga i trofejnog 'skalpa' može da reši jedino mlađi indijanac "Čajna kesica".
Autor: Slobodan Govorčin
-
Menadžer predstave Frenk, ton majstor Miki i stažista Džoni, komandni su centar popularne predstave koja je u toku. Oni su profesionalci i nikada se ne predaju. Čak i kada projekat krene nizbrdo, njihova posvećenost spasava čast kuće, predstave, glumaca, profesije i publike. Pored toga, što su sva trojica zaljubljeni u glavnu glumicu, oni vole pozorišni život i sve što „daske“ znače.
Majkl Vukadinović je mlad i uspešan dramski pisac. Dramski tekst „Sound Cues“ je napisao 2005. godine. Živi i radi u Los Anđelesu.
-
Rat je trajao samo 78 dana! Sjedinjene Američke Države i deo Kanade više ne postoje! Oni koji su imali keša, njih 5%, uskočili su na orbitarne brodove i sekunde pred napad su se lansirali na „safe place“. U preostalom delu sveta, nacije, granice i pasoši su ukinuti! Svako može da se kreće u željenim pravcima, ako ima snage. Na vlasti je hipi-fašizam.
Smog i kisele kiše plove po Zemljinoj atmosferi. Postoje dva godišnja doba, leto i zima. Između je radijacija! Kada je toplo ide do +50 a kada je hladno pada na -50, nevezano od udaljenosti ekvatora. Većina stanovnika živi pod zemljom. Vode za piće ima još na Islandu, koji je pod protektoratom „Ujedinjenih Firmi“ i pod opsadom svih ostalih.
Kina se zatvorila pod kupolu i „usvojila“ sve male nacije sa kojima je imala dobre socijalističko- ekonomske odnose. Srbija im je posebno draga. Konstruisana je letelica dovoljno snažna da ih u par tura preseli u vasionu, ali da bi se vinuli u nebesa, moraju da proizvedu ozbiljnije gorivo od solarne ćelije. Najbliži izvor helijuma 3 se nalazi na mesecu. U izvidnicu kreće kosmički brod sa dva člana posade.
-
Podno snežnih planina lepa Gertruda Klopfštok plete vence od cveća ali sudba huda je tera da izabere za koga će se udati. Sa jedne strane, tu je Ditrih Hofman, na belom konju, hauzmajstor, trener divljih svinja, uzgajivač majčine dušice i simultani prevodilac “Ilijade i Odiseje”, a sa druge bacač kladiva s ramena, mladi Johan zvani Bucko. Da li će presuditi razum ili srce?
-
Trajko Popjordanov beše ubav. Zaludeo je pola Dobrudže. Trajče Ubavče bio je lep, pametan i vredan piljar. Bratko od čičko na Trajče Ubavče, Kiro Karaumov, što ga vikaše Kirčo Tuta, smatrao se bostandžijom. Al nije bio ič. Za svoje zakonito ženče, Lenče Tutinicu, Tuta je donosio đinđuve, marame, kondure I alve sa svakog vašarišta, ali ona nije marila za njega, ni čarape mu nije krpila. Kirčo I Trajče se nisu voleli.
-
Život je omeđen vidljivim i nevidljivim barijerama. Čovek pokušava da prekorači granice koje mu nameće društvo i intelekt. Rizik "novog sveta" ne donosi u svakom slučaju sreću potrebnu za nastavak gradnje.
-
"Čumirame, čumirame… uzmite darove i pomozite dete ovo!" Marisa je kći jedinica. Svake godine, kuća se ispuni glasovima i veseljem u vreme kada njenom ocu dođe ispomoć za poljske radove. Jedne godine, Marisa se upoznala i zavolela sa Azakom. Ljubav je zaslepela nevinu devojku i ona nije primetila preteću opasnost. U borbi sa nečastivim, samo su stara znanja od pomoći.
-
Povod za velike životne promene leži u malim svakodnevnim stvarima. Uspon je uvek težak ali na vrhu brda sunce sigurno bolje sija. Ali može da padne i kiša, pa vi brže-bolje, z’brda-z’dola, niz brdo, odakle ste i krenuli. Što je sigurno-sigurno je.
-
Ser Ričard Harvi Lendsborou grickao je keks i zalivao ga čajem iz Indije. On je bogataš, neženja, vegeterijanac i bilmez. Živeo je povučeno i savršeno srećno. Jedne vesele novembarske večeri, ser Ričard je postao mrtav. Viši inspektor Skotland Jarda, Donald Halifaks, odmah je shvatio da je u pitanju zločin!
-
Još jedna duga njujorška noć, lenjo se vukla duž mutnog praskozorja. Negde zalaja pas. Ed Kalagan, lako oslonjen na šank malog bara u severozapadnom Bronksu, pio je svoj drugi burbon sa ledom a u uglu usana dimio mu se “Laki Strajk”. Odjeknu zvonce na ulaznim vratima, barmen diže pogled i sledi se! Bio je to Vito Sentanđeli. Sat razbi tišinu, barmen razbi čašu… Smrt je visila u vazduhu.
-
Brak Brigit i Bjerna Bergson je bio u dubokoj krizi od samog početka. Njega je nerviralo njeno pušenje, nju, njegovo hrkanje. Ona je bila strasna pušačica a on bi zaspao čim bi se probudio. Posle kratkog odmora na Jitlandu, kola krenuše nizbrdo. Kako probudi muža i privoleti ga bračnim dužnostima? Ona izvadi sedefasti etui i otvori ga. Iz njega izlete španska mušica i poče da zuji.
-
O čemu razmišljate dok prelazite preko mostova? Sve što znate i volite je relativno. Traje koliko i reka pod mostom. Dovoljna je jedna vest, jedan telefonski poziv, i da sve sigurno u vašem životu postane nebitno.
-
Pažljivo odšrafite glavu i zagledajte se u karirani stolnjak ispred sebe. U svakom kvadratiću različita bića. Od svih tih mrva i rupa, zalepite svoje srce i budite dobri. Zagledajte se u sebe današnjeg i sačekajte da neko dovikne turu.
-
Diplomiranim bibliotekarima nije lako! Posao se više ne dobija preko biroa, već preko baba, tetaka, roditelja i političkih stranaka. Živimo sa roditeljima dok ne poludimo, a posle toga nam je već sve jedno. A kada se posao i nađe, plate nema a posla je sve više. Možda je jeftinije sedeti kući, na toplom, gde mama iznenadi sa palačinkama? Raditi poslove ispod časti ili se predati ispod svesti, pitanje je sad!
-
Zar ne bi bilo divno dobiti glavnu premiju na loto-u? Ili nasledstvo od bogatog nepoznatog rođaka? Ili bar kada biste upecali zlatnu ribicu? Životne okolnosti bi se tada izmenile i vi biste morali drugačije da se ponašate. Mnogi bi odustali od pravila koje „ugovor sa sudbinom“ nameće. Ali kada potpišete ultimatum, povratka nema! Naš junak je nije imao ništa ali je imao sve. Živeo je u stanu koji nije bio njegov ali ga nije ni plaćao, nije imao partnera te je samo prema sebi morao da čini ustupke, a prema sebi je uvek bio uviđavan. Nije imao dece, bio je milijarder svog slobodnog vremena, i nije imao poroke ni interesovanja, spavao je mirne duše. Bio je jedan srećan arhivar. Ali je imao sestru. Ona ga je volela i za njega je želela sve ono što je on mislio da mu je nepotrebno. Jednoga dana pristao je da učini sestri i obećao je da će poboljšati svoj životni status. Uzeće kućnog ljubimca! Zlatna ribica je bila željeni optimum. Nije morao čak ni da je upeca. Dolazila je u paketu sa akvarijumom, pumpom, peskom i ... magijom. Ribica je govorila i ispunjavala je samo jednu želju. Svakoga dana isporučivala je svome vlasniku izvesnu količinu novca. Nekada nekoliko novčića a nekada nekoliko miliona. Zauzvrat srećni vlasnik mora samo da dobijeni iznos da potroši do u dinar (cent). Zvučalo je lako i naš nesretnik se prihvatio igre. Trošio je nemilice samo da bi sledećeg dana imao prava na ponovni dobitak. Dobio je mnogo, voleli su ga i mrzeli jer je nekada poklanjao a drugih puta bi bio neobjašnjivo škrt. Njemu sve to i dalje nije bilo potrebno ali bio je „upecan“. Rodbina ga je držala na kratkom povodcu nadajući se nasledstvu. Voleli su ga i u kafani gde je sve častio, i u crkvi gde su ga blagosiljali i na ulici gde su mu se svi javljali. Žene su dolazile i odlazile, ali on je i dalje bio sam. Poslednjeg dana, Zlata, njegova ljubimica, nije mu isplatila premiju. Umirao je. Sam i bez ičega. Jedino što je imao bila je ona. Promašio je život. Tak’a tura!
- Näytä enemmän
