Episoder
-
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATIKako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu. Monodrama „Veliki lovac, slučajna lovina” govori o surovoj sudbini surog orla iz perspektive njegove partnerice, čiju je priču ispričala Jelena Miholjević po scenariju Ane Pogačić. Nema svaka ljubavna priča sretan kraj, neke ptice ne dolete svome jatu... Orao je iznimno moćna i brza ptica. Vid mu je čak osam puta oštriji od čovjekovog, a brzina kojom leti može doseći 240 km/h. Iako suri orao nema puno prirodnih neprijatelja, nezakonite ljudske aktivnosti, poput krivolova i trovanja, dovode ga na rub izumiranja. Odrasla teritorijalna ptica nakon stradavanja starog partnera rijetko nalazi novog i ostaje sama, što može dovesti do lokalnog izumiranja vrste. Trovanje kod životinja uzrokuje jako tešku i bolnu smrt.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta. scenarij: Ana Pogačićglas: Jelena Miholjevićmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023.Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATIKako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu. Monodrama „Koliko vrijedi život jednog trpa” priča nesvakidašnju priču o životinji koja je često predmet šale. Naizgled smiješan, trp je od velikog značaja za morski ekosustav, no to u javnosti nije prepoznato, zbog čega se ni ne obraća previše pažnje kada se ovom vrstom krijumčari. Poslušajte Baby Dooksa u možda najneuobičajenoj ulozi do sada, čiji je scenariji napisao Marko Škobalj. Trp ili morski krastavac vrlo je važan stanovnik mora jer skuplja štetne čestice i „prozračuje“ pijesak, odnosno dovodi kisik u dublje dijelove sedimenta, što omogućuje život drugim morskim stvorenjima. Iako ih je nezakonito loviti, trpovi se često vade iz Jadrana i prodaju jer se u Aziji smatraju delikatesom, lijekom i afrodizijakom. Njihov nestanak značio bi ogromnu štetu za more i morske organizme.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta. scenarij: Marko Škobaljglas: Baby Dooksmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu -
Mangler du episoder?
-
KAD BI ŽIVOTINJE MOGLE PRIČATIKako bi se povećala svijest javnosti o ozbiljnosti zločina protiv prirode producirali smo tri audio monodrame u kojima se daje glas samim životinjama koje su doživjele krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu. Monodrama „Medina uspavanka”, u izvedbi Darka Rundeka, a prema scenariju Sare Šalov, govori o mladuncu medvjeda kojem je samo jedan „BOOOM!!” promijenio život. Kako? Poslušajte u ovoj dirljivoj priči, koja nije klasična nježna uspavanka, već prije poziv na buđenje... Smeđi medvjed strogo je zaštićena i ugrožena vrsta. Vršni je predator pa kontrolira ravnotežu u cijelom šumskom ekosustavu u kojem obitava, zbog čega je vrlo važno osigurati stabilnu populaciju medvjeda. U regiji je upravo medvjed, uz vuka, česta žrtva krivolova. Ako medvjedica nastrada, njezina mladunčad teško može preživjeti. Krivolov medvjeda kažnjivo je djelo i ozbiljna prijetnja cijeloj vrsti, kao i ostalim biljnim i životinjskim vrstama u ekosustavu.Navedene monodrame nastale su u sklopu projekta LIFE SWiPE, punog naziva „Uspješan progon zločina protiv prirode u Europi”, čiji je cilj obeshrabriti i u konačnici smanjiti broj kažnjivih djela protiv divljih vrsta. scenarij: Sara Šalovglas: Darko Rundekuspavanka: Jelena Miholjevićmontaža: Podcast.rsilustracije: Miroslav Mrvaanimacije: Marin Balaićprodukcija: WWF Adria, 2023
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
U današnjoj epizodi podcasta Divljina ugostili smo Kolmana O'Krajodejna, direktora za javne politike WWF-ovog programa za zaštitu divljih vrsta. Ova epizoda sumira zaključke prethodnih epizoda kojima smo pokrili problematiku zločina protiv divljih vrsta - krivolov, trovanje, krijumčarenje i nezakonitu trgovinu divljim vrstama. Uz to, u ovoj epizodi govorimo i o ostalim pretnjama s kojima se živi svet na našoj planeti suočava i kako svako od nas može da doprinese očuvanju prirode, jer, slažemo se, bez prirodnog sveta, ni nas ne bi bilo.
Ovo je finalna epizoda serijala Divljina, ali mi ćemo svakako nastaviti da pričamo o ovoj izuzetno važnoj temi. Za više ovakvog sadržaja zapratite nas na društvenim mrežama ili posetite naš sajt.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Zločini protiv divljih vrsta su često teški za otkrivanje i procesuiranje jer se događaju najčešće u ruralnim područjima i na mestima daleko od ljudskog pogleda. Veoma su isplativi, a čini se da im se ne posvećuje dovoljno pažnje kako bi se uspešno suzbili. Međutim, i kada se postoje svedoci, oni su retko svesni da je delo kojem su svedočili zločin, a neretko se dogodi i da ga ne prijavljuju zbog straha. Svest javnosti je ključna za smanjenje počinjenih zločina protiv prirode, a upravo mediji igraju važnu ulogu u formiranju javnog mnjenja. Zato danas pričamo sa Slavicom Gligorović, novinarkom Radio televizije Srbije i Edijem Škovrljem, novinarom Hrvatske radio-televizije o tome koliko je ova tema prepoznata u javnosti i kako možemo da kroz podizanje svesti podstaknemo razumevanje i pomognemo očuvanju prirode.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Često se dogodi da zločini protiv prirode ostave trag na životinjama koje su žrtve tih zločina. Životinje koje prežive krijumčarenje, nezakonitu trgovinu a nekad i trovanje ili krivolov moraju nekako da budu zbrinute jer ih ne možemo odmah vratiti u divljinu, a u nekim situacijama, vraćanje u prirodno stanište i nije opcija.
Za zbrinjavanje i oporavak povređenih životinja služe specijalizovani centri i zoološki vrtovi. S Kristijanom Ovarijem iz Beogradskog zoološkog vrta i Dušanom Stojanovićem iz Udruženja za zaštitu, odgoj i proučavanje životinja Zoo Planet Pantelej danas pričamo o procesu zbrinjavanja divljih životinja.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Otkrivanje zločina protiv divljih vrsta često je izazovno iz brojnih razloga. Ti se zločini najčešće događaju van urbanih i naseljenih mesta, zbog čega po pravilu nema svedoka i počinjeni zločin prođe potpuno ispod radara. Takođe, u manjim sredinama se ne prijavljuju počinitelji zbog straha od odmazde ili narušavanja komšijskih odnosa, a istovremeno javnost nije dovoljno upoznata s takvim tipom zločina i često ne može da ih prepozna, čak i kada im posvedoči. Na primer, češljugari, predivne ptice pevačice, strogo su zaštićena vrsta koje ne sme da se lovi i prodaje, a ipak je moguće naći ih na raznim pijacama. Prosečan čovek i ako uoči češljugara na prodaju, neće moći da ga prepozna kako bi prijavio takav slučaj.
U današnjoj epizodi podcasta Dunja razgovara s Filipom Nahajovskim iz Jedinice za suzbijanje ekološkog kriminala i zaštitu životne sredine i Nedeljkom Petronijević iz Uprave granične policije u Srbiji o vrstama koje se najčešće pronalaze na našim granicama u pokušajima krijumčarenja, o izazovima s kojima se policija susreće prilikom otkrivanja zločina protiv divljih vrsta, kao i o tome šta bi svako od nas mogao da učini.
Prijaviti zločin u Srbiji možete na:
Dežurni telefon - 192
E-mail: [email protected]
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Bez zdravih populacija divljih vrsta nema ni zdrave prirode. Bez zdrave prirode nema ni zdravih ljudi. Ipak, često se događa da divlje vrste, zbog smanjivanja njihovog staništa, ulaze u ljudska naselja, a ukoliko se ne preduzmu mere zaštite, pritom mogu napraviti štetu stoci i drugom vlasništvu ljudi. U regionu se konflikti između ljudi i životinja najčešće odnose na vuka, medveda i risa. Ljudi pokušavaju na svoju ruku da kontrolišu predatore, što dovodi do krivolova i ostalih zločina protiv divljih vrsta. Zbog toga danas postoje brojni pojedinci, stručnjaci, organizacije i projekti koji se bave upravo time - pokušavaju da uspostave skladan suživot između ljudi i divljih vrsta na obostranu korist. O tome razgovaramo sa Slavenom Reljićem, stručnjakom za velike zveri s Veterinarskog fakulteta u Zagrebu i Duškom Ćirovićem, vanrednim profesorom na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Korišćenje otrovanih mamaca najraširenija je metoda usmrćivanja predatorskih divljih vrsta širom sveta, a najčešće se povezuje s pokušajima kontrole predatora koji čine štetu stočarima. U našem regionu to su često vuk i medved. Trovanje je neselektivna metoda, zbog čega često ne deluje smrtonosno samo na životinju koju ljudi ciljano ubijaju, nego otrov ili leš otrovane životinje pronalaze i druge životinje, poput ptica ili manjih životinja, pa na taj način dolazi do čitavog lanca smrti divljih vrsta. Dodatno zabrinjava što su često otrovi koji se koriste za usmrćivanje životinja smrtonosni i za ljude, zbog čega su deca posebno u opasnosti.
Na koji način zabranjeni otrovi dolaze na tržište? Koje su vrste najpogođenije? Šta možemo da učinimo? Pitali smo stručnjake: Davora Markovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Neru Fabijanić iz Udruge Biom.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Jadransko more dom je predivnom biljnom i životinjskom svetu, priobalnim zajednicama i mnogim generacijama ribara. Ono privlači mnoge turiste, moreplovce, ribare i ronioce.Jedno je od žarišta sredozemnog biodiverziteta, s velikom koncentracijom ugroženih i ranjivih vrsta. U Hrvatskoj je tako, na primer, zaštićeno 34 vrste morskih pasa i raža zbog njihove ugroženosti. Međutim, na hrvatskim pijacama se često mogu videti strogo zaštićene i ugrožene vrste morskih pasa i raža koje se prodaju za konzumaciju. Jedemo više mesa morskih pasa i raža nego što mislimo, a to ima ozbiljne posledice po morske vrste kojima preti izumiranje.Ali problem je još mnogo veći - na svetskom nivou su se populacije nekih vrsta smanjile za čak 95%. Jedan od značajnih uzroka svakako je ilegalni ribolov i ilegalna trgovina morskim psima. O uzrocima i posledicama zločina protiv mora i morskih vrsta u ovoj epizodi nam govori Danijel Kanski, stručnjak za ribarstvo.𝗢 𝗽𝗿𝗼𝗱𝘂𝗸𝗰𝗶𝗷𝗶 𝗶 𝗽𝗿𝗼𝗷𝗲𝗸𝘁𝘂:Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Krivolov se često povezuje s vrstama poput slonova, nosoroga ili tigrova. Iako je krivolov globalni problem, takođe je vrlo rasprostranjen i u regionu, što je manje poznato. Pre nekoliko godina smo na društvenim mrežama mogli videti slike krivolovaca s ubijenim risom u Bosni i Hercegovini, a čak dva puta su zabeležena tela mrtvih vukova obešena na znakove na putu u hrvatskim gradovima. U Srbiji se vrlo često piše o nezakonitom izlovu kečiga, iako su u trajnom lovostaju. To su samo neki od mnogobrojnih primera ovog zločina koji zaista dođu do očiju javnosti. Onih koji ostanu skriveni je puno više.
Kako se krivolov događa? Koji su motivi? Koje su vrste kod nas najpogođenije? Reći će nam dr Vukan Lavadinović iz Lovačke komore Srbije, Ljubomir Pejčić iz Ribolovačkog saveza Vojvodine i Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica.
Izveštaje spomenute u epizodi možeš pronaći ovde:
Izveštaj o stanju planete 2022. - https://livingplanet.panda.org/sr-RS/
Birdlife International: State of the World’s Birds 2022 - https://www.birdlife.org/wp-content/uploads/2022/09/SOWB2022_EN_compressed.pdf
IPBES: Global Assessment Report on Biodiversity and Ecosystem Services - https://www.ipbes.net/global-assessment
Slučajeve ugrožavanja ptica u Srbiji možeš prijaviti ovde: https://poslednjilet.rs/
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Trgovina divljim vrstama odnosi se na prodaju ili razmenu divljih životinja, biljaka, njihovih delova i derivata dobijenih od životinja ili biljaka. Brojne životinjske vrste kupuju se kao kućni ljubimci i krijumčare, neke vrste se koriste za tradicionalnu medicinu, dok se druge konzumiraju kao hrana u nekim zemljama. Brojne zaštićene biljke koriste se kao materijal za gradnju. Slonovača se koristi za izradu ukrasa i nakita, dok se od kože životinja prave kožni luksuzni predmeti…a lista se nastavlja. Iskorišćavanje životinja se događa u tolikoj meri da postoji realan strah od ozbiljnog smanjenja njihovih populacija, pa čak i izumiranja.
U drugoj epizodi WWF-ovog podcasta Divljina Dunja Jovanović razgovara sa Zrinkom Domazetović i Vidom Posavec Vukelić iz Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja Republike Hrvatske; i Vladimirom Jacovićem, rukovodiocem Grupe za sprovođenje CItes Konvencije iz Srbije, koji pojašnjavaju kojim se vrstama najčešće trguje, koji su motivi i koje su posledice ovih dela. Više poslušaj u podcastu!
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
-
Izveštaj o stanju planete, WWF-ova naučna studija, zabeležila je neverovatan pad populacije divljih vrsta od čak 69% u odnosu na period od pre samo 50 godina, što je manje od životnog veka čoveka. Izgubili smo polovinu svetskih korala, a svakog minuta gubimo šumska područja veličine 27 fudbalskih igrališta.
Jedan od ključnih pokretača gubitka biodiverziteta su zločini protiv divljih vrsta - krivolov, trovanje, krijumčarenje i ilegalna trgovina, a upravo su oni tema ovog podcasta i ove epizode.
U prvoj epizodi WWF-ovog podcasta Divljina Dunja Jovanović razgovara sa Ivom Svilar i Anom Krvarić iz programa za divlje vrste WWF Adrije kako bi detaljnije razjasnile što su zapravo zločini protiv divljih vrsta, koje su životinje najpogođenije, koje su posledice po planetu, i dale odgovore na ostala povezana goruća pitanja o temi.
O produkciji i projektu:
Ovaj podcast je izrađen u okviru projekta „Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi” (LIFE SWiPE), koji ima za cilj obeshrabri, a na kraju i smanji broj kažnjivih dela protiv divljih vrsta, pomažući na taj način oporavak ugrožene evropske biološke raznovrsnosti i zdravlja ekosistema. Projekat finansijski podržava evropski program LIFE pod nazivom „Successful Wildlife Crime Prosecution in Europe“ (SWiPE). Projekat sprovode WWF, Flora & Fauna International, Mreža za praćenje trgovine divljim vrstama TRAFFIC, Državno odvjetništvo Republike Hrvatske i Pravosudna akademija Republike Hrvatske, u 11 evropskih zemalja: Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Italija, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka, Srbija, Španija i Ukrajina.
Za više informacija poseti wwfadria.org ili stopwildlifecrime.eu
