Bölümler
-
U najnovijoj epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" gošća je Sara Kuburić, egzistencijalna psihoterapeutkinja, autorka kolumne za USA Today i Velike priče, autorka knjige "Na meni je" i osnivačica srpske izdavačke kuće STET.
Jedno od privih izdanja je knjiga "Oslobođena ljubav" i zato sam sa Sarom i Miom Popić, psihoterapeutkinjom, pričala o ljubavi – kako pronaći i sačuvati ljubav.
Sara je objasnila zašto mnogi ljudi, pa i njeni klijenti, oklevaju da uđu u vezu, plašeći se da je to žrtvovanje njihove autonomije i osećaja slobode. Zašto mnogi od nas ne znaju kako da imaju veze koje vredi imati – što ljude ostavlja ili usamljenim ili nesrećnim. I zašto se sa ovim problemom naročiti suočavaju milenijalci.
"Ljudi su nesrećni u vezama zato što misle da moraju da budu u vezama. I oni traže neku sreću koju oni sami nemaju u nekoj drugoj osobi. Milenijalci su posebno nesrećni jer se bore sa svojim identitetom. Oni ne znaju ko su, i to je okej. Ali ako ti ne znaš ko si, kako ćeš da nađeš osobu koja ti odgovara i koja će da ti pomogne", rekla je Sara Kuburić.
Sve je više ljudi koji biraju da budu sami. Mia Popić je objasnila kakva je veza takvog izbora i razvojne traume i zašto se u popularnoj psihologiji dosta govori o traumatskom vezivanju.
Bilo je priče o strahu u raskidu i upuštanju u nove veze zbog sećanja na bol preživljenih raskida, o fizičkoj privlačnosti i koliko je "tog nečega", te da li je sve u hemiji.
Da li ljubav može da nas promeni nabolje? Kako se ljubav čuva? Odgovore na ova i mnoga druga pitanja poslušajte u našem podkastu.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
U novoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihijatrom Mihailom Ilićem sa Instituta za mentalno zdravlje Srbije i Ivom Branković, psihoterapeutkinjom, psihološki smo pretresli neke od najboljih i najpopularnijih serija (a i filmova).
Koliko serije mogu pomoći da bolje prepoznamo neke psihološke pojave i procese (da možda prepoznamo stvarnog psihopatu), šta popularne serije govore o nama i šta možemo da naučimo iz likova i problematike sadržaja koju bindžujemo?
“Sve”, reći će Mihailo na početku.
Oduvek su umetnici razumeli bolje ljudsku prirodu nego naučnici. “Često pominjem Frojdovu izjavu o tome kako nije on otkrio nesvesno, već umetnici i filozofi, a da je on samo otkrio naučni pristup kako se to izučava. Kroz umetnost učimo o životu možda bolje nego iz bilo kog drugog izvora”, objasnio je Mihailo.
Bilo je priče o svemu pomalo – od “Sopranosa”, preko “Monsters” i “Baby Reindeer”, “Succession”, “The Bear”, “Severance”, “Scenes from Marriage”, pa do “Dr Haus” i “Sex & City”, čak se setismo i “Ali Mekbil”, pa zamalo da se vratimo do “Dinastije” i psihološke analize lika Adama Karingtona (nismo).
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Eksik bölüm mü var?
-
Milan Damjanac, jedan od naših najpopularnijih psihoterapeuta, otvara novu sezonu podkasta "Kako da Izgradite dobar život".
Tema ove epizode je smisao i besmisao života.
Naš prvi gost je pričao o tome šta znači imati smislen života i zašto se sve više ljudi suočava sa krizom smisla. Zašto se smisao života gubi i kako se ponovo pronalazi.
A šta je vaš smisao života, pišite nam u komentarima.
U novoj sezoni podkasta u produkciji Velikih priča, novinarka Ana Mitić i psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković razgovaraće sa našim najvećim stručnjacima iz psihologije.
U narednim epizodama vas očekuju zanimljivi gosti koji će govoriti o mentalnom zdravlju.
Epizode možete gledati i slušati na platformama - YouTube, Spotify, Podcast.rs i na sajtu Velikeprice.com.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Mnogi ljudi su odrasli sa uverenjem da ne treba da se hvale, da treba da budu skromni i puste da njihov rad govori umesto njih. Problem sa ovom filozofijom je što drugi često neće znati šta sve vi znate a to će potencijalno uticati na vaš dalji razvoj i prilike koje (ne) dobijate. Kako onda pokazati šta sve znamo i prezentovati svoje veštine, bilo da je u pitanju razgovor za posao ili javni nastup? Kako srušiti lične barijere na tom putu, ali i neke predrasude, govorila je psihoterapeutkinja Mia Popić u 59. epizodi podkasta.
Da li je prvi utisak stvarno toliko važan? I šta sve utiče na dobre prezentacijske veštine?
U čemu je razlika između prezentovanja svojih znanja, umeća i veština i hvalisanja? Zašto neki koje "nije blam da se hvale" brže napreduju?
Da li može da se nauči nastup pred ljudima zarad ostavljanja dobrog utiska? Kako se uče prezentacijske veštine?
Kako se izboriti sa tremom i nervozom?
Kako predstaviti sebe i pričati o sebi?
Zar nismo svi sticali znanja i stručnost da bi to nekome na određeni način koristilo? I zašto je važno da nekada baš ti govoriš o sebi a ne da čekaš da neko "prepozna tvoj rad"?
Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Za razvod se kaže da je “mala smrt” zbog jačine osećaja gubitka. U ovoj epizodi podkasta “Kako da izgradite dobar život” sa psihoterapeutkinjama Miom Popić i Ivom Branković pričamo o tome šta posle razvoda. Već smo u našim prethodnim epizodama govorile o tugovanju i oporavku posle prekida odnosa koji je trajao dugo, a sada razgovaramo o sledećoj fazi – o tome kako nastaviti dalje posle razvoda.
Šta kad prođe tugovanje? Koje su to faze koje moraju da se prođu posle razvoda i raskida duge veze? Koje faze posle razvoda su najteže?
Zašto su važne vrste raskida i razvoda i kako one određuju dalji tok prekida veze? Koja vrsta prekida je najteža?
Kakva su očekivanja ljudi posle razvoda a šta je realnost?
Kako sa životom koji je podeljen napola? Kako početi iz početka?
Da li i kako se može biti prijatelj sa bivšim mužem i partnerom?
Kako ući u novu vezu?
U ovoj epizodi čućete najvažnije savete i saznati koji su ključni koraci da se nastavi dalje. Jer razvod nije kraj!
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Čini se možda da sve znamo o „burnoutu“ ili „izgaranju“ na poslu jer je o tom sindromu mnogo rečeno, ali da li znamo šta treba da radimo kada sagorimo od posla? O tome je govorila psihoterapeutkinja Mia Popić u 58. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“.
Da li ljudi generalno umeju da prepoznaju „burnout“ i šta bi trebalo da rade kada primete simptome?
Kako „popraviti“ situaciju kod „izgaranja“ na poslu?
Da li „burnout“ treba da dijagnostikuje stručnjak i da li mora stručnjak da nam kaže šta da radimo? Ili možemo nešto da učinimo sami da pomognemo sebi?
U čemu su razlike između umora, stresa i „burnouta“?
Kako nas telo upozorava? A koji su psihički simptomi?
Šta se radi u situacijama kada se „pregori“ od količine posla i stresa?
Kako se oporaviti? I šta u situacijama kada nije moguća promena posla i otkaz?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Ljudi se sve češće nalaze u netipičnim i ''komplikovanim'' partnerskim odnosima. I tako stupaju na scenu nove forme partnerskih odnosa i među njima situaciona veza. Ako ne znate u kakvoj ste vezi, možda ste baš u situacionoj. U ovoj epizodi sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković pričamo o tome šta predstavlja situaciona veza i da li neobičan emotivni odnos u kome se nalaze predstavlja upravo to.
Šta je sve situaciona veza? I zašto toliko intrigira javnost?
Koliko god da nam je nova i neobična, ona je tu, a njena svrha je višestruka za različite grupe. Koja je svrha situacione veze?
Kako je promena vrednosti uticala na situacione veze? Zašto je danas ovih veza sve više, šta se promenilo?
Zašto se i dalje ovakve veze teško prihvataju? Koje su to predrasude zbog kojih ljudi ne prihvataju ovakav odnos?
Koje su prednosti situacione veze, a šta su mane?
Istraživanja pokazuju da je problem sa situacionim vezama to što jedna strana često odmah ili posle određenog vremena ima očekivanja da odnos pređe na sledeći nivo, a to je i način kako se ovakve veze završavaju. Da li postoji neki rok koliko bi ovakva veza trebalo da bude situaciona pre nego što postane ozbiljna ili se raspadne?
Žene i muškarci imaju različiti odnos prema ovakvim vezama koje su više od "kombinacije" a manje od ozbiljne veze. Za žene je važna sigurnost i osećaj bezbednosti, a da li to daje situaciona veza?
Iako je nekima od nas teško da o situacionim vezama mislimo pozitivno, kako da ih prihvatimo?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Serija "Baby Reindeer" (Mali irvas) otvorila je mnoga pitanja, pre svega problem proganjanja, traume i seksualnog zlostavljanja. U ovoj epizodi mi ćemo se fokusirati na problem mentalnog zdravlja koji ima progoniteljka u seriji, Marta, a to je erotomanija koja uključuje jednostranu zaljubljenost i opsesivnost. To su emocije koje se pojavljuju u partnerskim odnosima i nisu nam ni toliko nepoznate jer je svako nekad osetio neuzvraćenu ljubav ili je na trenutke možda bio opsednut nekom osobom, ali je pitanje kada ove emocije prelaze u nešto što onda postaje problem. O tome kako to prepoznati i šta možemo da učinimo razgovaramo u 55. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život".
Progoniteljka Marta ima poremećaj koji se naziva erotomanija, šta to znači?
Jednostrana zaljubljenost nije nešto neuobičajeno, dešava se da se emocije pojave samo kod jedne strane, ali kada je to u nekim granicama a kada prelazi u preterivanje i opsesiju?
Kakva je veza opsesije i zaljubljenosti i šta je nezdrava opsesija?
Kako prepoznati patološku opsesivnost kod sebe i kod drugog i da li neko ko gaji jednostrane emocije i postaje opsesivan biva toga svestan?
Videli smo šta je Marta uradila Doniju, a na koji način šteti sebi? Da li je moguće pomoći osobi koja gaji jednostrane emocije prema nekome ko nije njena liga i postaje opsednuta tom osobom a zatim počinje i da je proganja?
Ovde se pojavilo i pitanje empatije sa Martom jer ona ima problem sa mentalnim zdravljem. Da li postoji neki savet kako bi se trebalo odnositi prema ljudima koji prelaze granice u odnosu sa nama zbog svojih problema?
Vidimo iz serije (rađene po istinitom događaju) da je nemoguće znati unapred da ljubaznost prema ljudima može da proizvede da neko postane žrtva opsesije i proganjanja.
Da li možemo nekako da se zaštitimo (iako smo videli u seriji da ni policija u nekim trenucima nije mogla da zaštiti Donija od Marte) i da li mogu da nam pomognu neka rana upozorenja da prepoznamo erotomana i progonitelja?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Moraš da se promeniš. I on mora da se promeni. Mnogo puta čujemo tu rečenicu da neko mora da se promeni. Koliko je zaista moguće nekoga promeniti, pričamo u 54. epizodi podkasta „Kako da izgradite dobar život“ sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.
Kada dolazi do zaključaka da neko treba da se menja, koje su to životne situacije?
Šta se traži od ljudi da menjaju u svom ponašanju?
Kako najčešće reaguju oni od kojih se traži promena?
Da li je moguće nekoga promeniti i koliko stvarno neko može da se promeni pod uticajem nekog drugog?
Da li je uopšte u redu da tražiš nekome da se menja i zar nije prihvatanje drugih prihvatanje i njihovih mana i vrlina?
Kako možeš nekoga da menjaš? Koji su načini i kako se to radi?
Koliko je u tom zahtevu da menjamo druge skriveno to da ustvari i mi treba da se menjamo?
Šta možemo a šta ne možem da menjamo kod ljudi i šta je u redu da tražimo da se menja a šta ne bi trebalo da pokušavamo da promenimo, saznajte u novoj epizodi podkasta.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Ima jedna floskula koju ljudi izgovaraju, a to je: usmeri se na rešenje a ne na problem.
Istraživanja pokazuju značajnu korelaciju između loših veština rešavanja problema i psiholoških poremećaja. Kada se nalaze pod istim nivoima visokog stresa, osobe koje imaju neodgovarajuće veštine rešavanja problema imaju znatno više anksioznosti, depresije i opšteg negativnog afekta od osoba koje imaju odgovarajuće veštine rešavanja problema.
Kako se zaista rešava problem tako što ćeš se usmeriti na rešenje, o tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Neslaganje sa roditeljima nije ništa novo i svako je bio u situacijama kad je imao konflikt sa njima. Međutim, šta kada su roditelji "teški", kako mi to umemo da kažemo, ili kada su roditelji narcisi? Kako sa njima i da li možemo da zalečimo rane koje imamo jer nisu odgovorili na naše potrebe kada smo bili deca, pričamo sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković.
Često čujemo da neki kažu da su im roditelji "teški" ili da su nečiji roditelji "teški", šta pod tim ljudi sve podrazumevaju? Jer kad si mali, ti i ne znaš da su ti roditelji "teški", to shvatiš tek kasnije.
Šta je sve razlog da se roditelji ponašaju tako da budu svojoj deci "teški"?
Koji su to problemi najčešći u lošim odnosima između roditelja i dece koji se obrađuju na psihoterapiji?
Kako narcisizam roditelja povređuje njihovu decu? Mogu li da pobegnu od negativnog uticaja svog narcisoidnog roditelja?
Kakve posledice i probleme imaju ljudi koji nisu imali "teške" ili "narcise" roditelje i da li je moguće kasnije u životu te neke "rane" zaceliti?
Kako bi trebalo postupati sa takvim roditeljima? I da li smo dužni da ih trpimo jer su nam roditelji? Da li treba ostati u kontaktu i kako ih isključiti?
Kako sa teškim roditeljima kada ostare? Da li možemo da ih "popravimo"?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
O gaslajtingu se mnogo priča a mi smo odlučili da u 50. epizodi razgovaramo o tome zato što gaslajting preti da postane nešto što pokriva širok spektar iskustava i samim tim izgubi svoje značenje, te treba razlikovati kada nešto jeste gaslajting a kada nije jer se termin koristi često u raznim kontekstima.
Prema rečniku Merriam-Webster, 2022. godine je "gaslight" proglašena za reč godine a njeno značenje se može objasniti kao oblik psihološkog zlostavljanja u kojem osoba ili grupa svojim postupcima utiče toliko na drugu osobu da ova počinje da preispituje sopstveni razum, sećanja ili percepciju stvarnosti. Osobe nad kojima se dešava gaslighting (za takvu osobu se kaže da je gaslight-tee) manifestovaće zbunjenost, anksioznost, nepoverenje u sopstvene akcije, baš kao i lik Pole u filmu "Gaslight" (Plinska svetlost) reditelja Džordža Kjukora (1944) po scenariju Patrika Hamiltona, sa Ingrid Bergman i Šarlom Boajeom u glavnim ulogama.
Šta je ponašanje za koje kažemo da je "gaslajt"?
Zašto je tako teško nekada prepoznati gaslajt?
Baš zbog teškoće definisanja i prepoznavanja upadamo u zamku da ga ne prepoznamo ili da neko ponašanje pogrešno nazovemo "gaslight". Šta jeste a šta nije gaslajting?
Zašto ljudi gaslajtuju? I kako gaslajtuju?
Ko sve može da gaslajtuje, a ko je podložan da bude žrtva gaslajtera? Da li su žene češće žrtve gaslajtera?
Kako se oseća neko ko je bio žrtva gaslajtinga, šta se dešava sa tom osobom i kakva su iskustva sa psihoterapije?
Šta može da se uradi? Kako se otkačiti od gaslajtera, kako se spasti gaslajtinga?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
U našem podkastu “Kako da izgradite dobar život” govorili smo o raznim temama i problemima koji su tiču mentalnog zdravlja a imaju veze sa psihoterapijom, ali nismo o samoj psihoterapiji.
Danas gotovo svi psihoterapeuti, psihijatri i psiholozi imaju toliko posla da ne mogu da postignu da se bave svima kojima je potrebna pomoć, što govori o povećanom interesovanju za probleme mentalnog zdravlja. O tome kakva je uloga psihoterapije i kada je vreme obratiti se za pomoć psihoterapeutu govore psihoterapeutkinje Mia Popić i Iva Branković.
Da li danas svakom čoveku treba psihoterapeut? Za koga jeste psihoterapija, gde je sve primenljiva i u čemu je razlika između psihoterapeuta, psihijatra i psihologa?
Šta su najčešće dileme, pitanja i predrasude ljudi pre nego što krenu na terapiju? Danas se mnogo više zna o psihoterapiji, ljudi su probali, nije to više neka “novotarija”…
Da li se za pomoć treba obratiti tek kada je mentalno zdravlje narušeno ili se pomoć može potražiti preventivno? Da li može da bude rano ili kasno i nepotrebno?
Kako izgleda prva seansa, šta ljudi očekuju a kako može da bude? Kako izgleda i zašto je proces psihoterapije u nekim trenucima težak?
Šta je zadatak psihoterapeuta, šta traži od pacijenta i kako može da pomogne?
Kako se dešava promena i šta treba da se desi tokom procesa psihoterapije?
Koliko psihoterapija može da traje i da li je ponekada samo par dolazaka dovoljno?
Kako izgleda i koliko je efikasna psihoterapija kod dece? Kada se primenjuje?
Za šta je sve dobra psihoterapija, gde su napravljeni najveći pomaci i da li ima odgovor na sve probleme mentalnog zdravlja poslušajte u specijalnoj video-epizodi podkasta.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Kako da naučite da kažete „ne“ jedno je od čestih pitanja na koja stručnjaci iz psihologije pokušavaju da odgovore zato što je to ujedno i pitanje koje ljudi često postavljaju. I čućete da će vam mnogi reći da su zamišljali kako će razgovarati i da su spremili rečenice koje će izgovoriti u nekoj situaciji i na kraju priznati da nisu rekli „ne“ nego da su pristali na nešto što im ne odgovara.
Priča o tome kako reći „ne“ u stvari je priča o asertivnosti, koja nema baš adekvatan prevod na naš jezik, a to je sposobnost da drugima postavimo granice, da se zauzmemo za sebe i ponašamo u skladu sa svojim osećanjima, potrebama i interesima.
Šta sve znači biti asertivan i zašto nam je važna i potrebna ova osobina?
Jedan paradoks je da ovu veštinu praktikujemo kao deca, a kroz odrastanje je izgubimo i kao odrasli završimo na treninzima i radionicama kako bismo je naučili ponovo.
Zašto radionice i praktikovanje naučenih rečenica asertivnosti nisu baš od pomoći?
Asertivnost ne može da se nabuba i možda zbog toga neki ne uspevaju da kažu to „ne“.
Gde se uči i kako se praktikuje asertivnost?
Zašto je ljudima teško da prevale to „ne“ i kako pristanu na nešto što im ne odgovara?
Kada ljudi nauče da osećaju i da ostanu neko vreme sa svojim osećanjima umesto da pobegnu od njih, asertivnost dolazi spontano. Ne trebaju nam veštine da ih nabubamo.
Kako postati i ostati asertivan, saznajte u podkastu „Kako da izgradite dobar život“.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Svako od nas se bar jednom u životu susreo sa prokrastinacijom i ona jeste normalan oblik ponašanja, međutim problem nastaje kada ona postane hronična i kada nas ometa da ostvarimo svoje potencijale. Kako da ne odlažete obaveze i stvari ostavljate za sutra i zašto to nije dobro, u podkastu "Kako da izgradite dobar život" govori psihoterapeutkinja Mia Popić.
Šta sve ljudi odlažu, da li se odlaže samo ono što je neprijatno ili teško? I da li znači da si lenj ako odlažeš obaveze?
Šta su pravi razlozi i uzroci odlaganja obaveza?
Kada je prokrastinacija dobra i korisna?
Šta se dešava ljudima koji stalno odlažu obaveze, koje su posledice po mentalno zdravlje? I zašto sve još prokrastinacija nije dobra?
Šta su barijere u izvršavanju obaveza, odnosno na čemu bi trebalo raditi kako nam prokrastinacija ne bi postala navika?
Kako se izboriti sa porivom da ostavljamo stvari za sutra ili nekada kasnije? I kako da prestanemo da odlažemo obaveze.
Pratite podkast "Kako da izgradite dobar život" na Spotifyu, YouTubeu i svim audio-platformama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Znamo da ne postoji recept za ljubav ali volimo da čujemo koliko je čega potrebno brojčano da bi veza uspela. Na primer koliko seksa, koja je najbolja razlika u godinama, koliko je potrebno da se neko preboli, nakon koliko meseci je u redu da kažemo „volim te", kad tačno je okej da se uselimo zajedno, ali i koliko incidenata je dovoljno da bih izašao/izašla iz ove priče. U 46. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo tome koliko čega je potrebno za dobru vezu i zašto brojevi ne igraju nikakvu ulogu.
Zašto ljudi često postavljaju neka od spomenutih pitanja ako nema tačnog odgovora?
Parovi često dođu na terapiju sa pitanjem koliko često treba imati seks u vezi, šta je pozadina pitanja o tome?
Kada bi trebalo nekome reći "volim te" i zašto je ovo pitanje ljudima toliko važno?
Zašto se onda rade istraživanja ako ne bi trebalo da guglamo odgovore na ova pitanja i ako brojevi ne igraju važnu ulogu u vezama?
Zašto mislimo da nam je potrebno da nam neko kaže kako se tačno stvari rade i zašto nam u partnerskim odnosima ne trebaju brojevi?
Kako proveriti, ne sa Guglom nego sa sobom, koliko čega nam zapravo treba u vezi?
Na kraju pustimo brojeve, ali kako i šta umesto toga?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Zbog stigme oko odlaska na terapiju i prvog koraka da se potraži pomoć u slučaju problema sa mentalnim zdravljem mnogi ljudi odustaju u startu ili jednostavno ne znaju kome da se obrate za pomoć i kako da pronađu stručnjaka koji njima odgovara.
Zato u 45. epizodi podkasta "Kako da izgradite dobar život" sa psihoterapeutkinjom Ivom Branković razgovaramo o tome kako odabrati psihoterapeuta, psihologa ili psihijatra. I šta raditi ako nema pomaka u terapiji ili niste zadovoljni psihoterapeutom.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Neuspeh je druga strana medalje svakog uspeha. Isto vaši i za greške. I to će reći svaki iskren uspešan čovek. Da je mnogo puta na tom kretanju ka svom cilju ili nekom uspehu, grešio i da se osećao kao potpuni gubitnik.
Ova epizoda bi mogla da bude neka vrsta pravde za neuspehe i greške ali bez namere da zvuči kao da vas pozivamo da grešite što više. A grešimo svi i svi imamo neuspehe, frustracije i borbe, ali se toga mnogo plašimo i osuđujemo se zbog čega nekada ne možemo da nastavimo dalje.
Zato sa Ivom Branković i Miom Popić, psihoterapeutkinjama, razgovaramo o drugoj strani uspeha o kojoj se uopšte ne priča – a to su greške i neuspesi i da možemo biti uspešni iako grešimo.
Zato ćete uskoro moći da gledate specijalno izdanje podkasta “Kako da izgradite dobar život” koji smo nazvali “CV neuspeha”, u okviru kog će poznate i uspešne ličnosti otvoreno da govore o svojim neuspesima koji su druga strana medalje njihovog uspeha.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dan zaljubljenih je za nama pa je sve u znaku ljubavi i zaljubljenosti. A da bi to funkcionisalo dobro, trebalo bi odabrati „pravu“ osobu.
E tu dolazimo do teme 43. epizode podkasta – a to je kako da znamo da je neko dobar za nas, da je emocionalno dostupan, i koja su to ključna pitanja koja treba da postavimo sebi i toj osobi. Pa možda čak i na prvom dejtu.
O tome razgovaramo sa psihoterapeutkinjom Miom Popić.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
U 42. epizodi podkasta pričamo o jednom zanimljivom fenomenu, a to su ljudi koji imaju potrebu da pomažu i spasavaju druge, a nikada ništa ne traže za sebe. I nikada ne traže pomoć. Šta se krije iza potrebe za spasavanjem drugih i zašto je nekima teško da traže pomoć, objašnjava Iva Branković, psihoterapeutkinja.
Sindrom belog viteza koristi se u psihoterapiji da opiše ljude koji u svom okruženju nose ulogu brižnog spasioca, nekog na kog se uvek može osloniti. U podkastu objašnjavamo ovaj fenomen.
Zašto neki ljudi imaju potrebu da stalno spasavaju druge? Kako vaspitanje formira bele vitezove? Zašto zanemaruju sebe i udovoljavaju drugima?
Zašto je važno tražiti pomoć i kako se traži pomoć?
Kako prevazići prepreke, priznati da ti je teško, da ti treba tuđa pomoć, i pokazati ranjivost?
Ako imate belog viteza u okruženju, primetite da je iscrpljen od brige i napetosti i recite mu hvala. Pitajte ga kako je i šta mu treba. Verovatno će se postideti i poželeti da pobegne, kaže Iva Branković.
I na kraju objašnjava kako pomoći belom vitezu.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
- Daha fazla göster
