Bölümler
-
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor sa narodnim poslanikom Zeleno-levog fronta Radomirom Lazovićem, koji je govorio o stavovima Evrope po pitanju iskopavanja litijuma u Srbiji, nakon prisustva velikoj konferenciji koje su "zelene partije" organizovale u Dablinu. Lazović se osvrnuo i na batine koje su tokom prethodnih nedelja doživljavali građani, ali i narodni poslanici, o "zanimanju batinaša", o tuči u Skupštini, o nezakonitom prisluškivanju, razlozima zbog kojih su se raniji protesti osipali, ali i o nadi koju bude studentske blokade.
-
U dvadesetoj epizodi “Radar Foruma”, izazivač Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu, ugostio je Danicu Vučenić, novinarku N1, koja je, kako je i sam domaćin istakao, decenijama sinonim za profesionalizam, integritet i borbu za istinu.
Sagovornici su značajan deo razgovora posvetili (ne)slobodi medija u Srbiji, odgovornosti političara i suštinskim greškama prošlih i sadašnjih vlasti. Složili su se da je danas u Srbiji novinarstvo profesija sa ogromnim rizicima, ocenjujući da su upravo mediji ključni stub očuvanja režima Aleksandra Vučića, koji funkcionišu kao propagandna mašinerija obesmišljavajući kritičko razmišljanje i delovanje.
Pajtić je postavio pitanje o neophodnosti lustracije, ne samo u političkim, već i u medijskim krugovima, kako bi se vratila profesionalnost i poverenje građana. Objasnio je da lustracija nije kazna, već način da se spreči povratak pojedinaca koji su urušavali demokratske principe. Vučenić je, s druge strane, podsetila na propuštene prilike Demokratske stranke da tokom svoje vlasti izgrade nezavisne institucije, naglašavajući da bi današnja opozicija trebalo da razume da slobodni novinari nisu saveznici nijednog režima.
Razgovarali su i o studentskim blokadama koje se odvijaju širom Srbije, ocenjujući ih kao bunt, znak da još postoji energija za promene uprkos tome što je društvo sumnjalo u angažovanost mladih. -
Eksik bölüm mü var?
-
Trebalo je da prođe mnogo godina da naučim da glasno kažem ne i postavim prioritete, okrenem se svojoj deci i porodici, priča u novoj Mamazjaniji Suzana Trninić, poznata televizijska novinarka, majka Stefana (20) i Vida (13), koja je svoju decu naučila da ne prave kompromise, da imaju stav, ali i da, kad je neophodno, budu prilagodljivi.
Razgovorima o važnim pitanjima, za koje bi neki rekli da možda nisu za dečji uzrast, Suzana je svoje sinove na vreme naučila zašto je važno pratiti politiku, znati ko nam kroji sudbinu i ko je odgovoran za sistem i društvo u kojem živimo.
„Svi uče decu da je politika prljava, da političari kradu, ali nije to cela priča. Važno je da se razumeju, da prate politički život, jer od toga nam sve zavisi“, kaže Suzana.
Kao angažovana politička novinarka, mnogo je sati provodila izvan kuće, u poslu. Ipak, kaže da je vremenom naučila da kaže ne i da postavi prioritete. Mislila je da je zakasnila i da joj deca neće oprostiti neke greške, za koje se kasnije ispostavilo da to nisu ni bile.
„Bilo je situacija kada mi je stajala knedla u grlu, kada je Stefan govorio, prolazeći pored Parlamenta, da mu tu živi mama ili ako mi zazvoni telefon, pomišljao je uvek da ću otići ‚jer posao zove‘. Društvo kritikuje mame koje rade na televiziji, koje su atraktivne, našminkane, sređene, one po difoltu ‚nisu dobre majke‘, a šta ti ljudi znaju o nama kakve smo, kad nas viđaju jednom nedeljno na ekranu, tokom sat vremena. Ipak, svi uvek misle da vas poznaju, osuđuju vas i onda se zapitate i krivica se sama javi“, priča Suzana.
Priznaje da bi posao novinarke i majčinstvo teško uklopila da nije imala punu podršku supruga, koji je radio od kuće i mogao da dovodi decu iz škole, da se brine o njima, onda kad ona nije bila tu.
„Ne mogu ja da otkažem emisiju u trenutku kad se spremam da uđem u studio, ako me, recimo, zovu iz škole da uzmem dete. Ovo je prosto takav posao i zato je jako važno imati podršku porodice, da imate pored sebe osobu koja vas razume i koja vas neće osuđivati“, priča naša gošća.
Stariji sin je taman izašao iz adolescencije, a mlađi je ušao u pubertet, a Suzana uz osmeh kaže da ništa nije naučila u međuvremenu.
„Sve se promenilo za tu jednu generaciju. Školske knjige se više ne nasleđuju, društvo je drugačije, današnje pubertetlije se drugačije ponašaju nego kad je moj stariji sin išao u školu. Učim kako da se nosim sa pubertetom, ispočetka. Drago mi je samo što današnja omladina shvata u kakvom društvu žive, oni žele da menjaju sistem“, naglašava Suzana. -
Evo nove epizode podkasta "Dobar loš zao"! Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije izrazili divljenje prema masovnoj studentskoj pobuni, čestitali su Siriji Asadovo bekstvo kod Putina, pozvali demonstrante da policiju ne udaraju ni cvetom i okrivili retrogradni Merkur za neuspešna otvaranja naših klastera za pridruživanje EU.
Gost u ovoj istorijskoj epizodi je ljudski i filmski gigant, Goran Marković. Ovo je jedan od onih intervjua koji se ne mogu prepričavati, već se moraju gledati (i više puta). Prava novogodisnja televizijska čarolija.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite kakve filmove snima Jovana Jeremić. -
Tri pobede večitih od četiri moguće u duplom kolu, Partizan je uhvatio zalet i melje redom, pa je pao i PAO u Areni za četvrti uzastopni trijumf, dok se Crvena zvezda iz Italije vratila sa 1-1, a u Bolonji je zatekla i novog trenera Duška Ivanovića.
Ludi Pariz je vezao i 10. pobedu i nastavio da oduševljava celu košarkašku Evropu, Real je izgubio i od Asvela i od Fenera pa je Ćus Mateo prilično ugrožen na klupi, a gužva na tabeli je sve veća.
F4 u Abu Dabiju, Mića kao Baba Vanga, šef stanice opet radi, vraća se na teren i Džon Braun... -
Pred vama je nova epizoda podcasta "Snaga uma" o snazi studentske borbe sa studentom Fakulteta političkih nauka i aktivistom "Borbe" Pavlom Cicvarićem. Pavle je govorio o tome kako izgleda život u Srbiji iz ugla mlade osobe, uz objašnjenje da oni ne mogu da maštaju o karijerama i planiraju budućnost u društvu u kom ništa ne može da se uradi bez partijske knjižice. Govorio je o studentskom životu i podelama među studentima, kao i o borbi koja ih spaja, o tome kako oni gledaju na ponašanje opozicije, ali i o njihovom odnosu prema državi koju su im ostavile starije generacije.
Kako je objasnio za loše stvari koje se dešavaju u državi, važno je da krivimo one koji su zaista krivi, a ne sebe. -
Svi smo mi delom i dalje ona deca koja smo nekad bili, samo smo u drugačijem, većem telu, zaključak je Borka Jelenića, frizera i voditelja emisije „Važne stvari“ i Jelene Gavrilović, rediteljke ovog sadržaja, koji nikoga ne ostavlja ravnodušnim, a čiji su glavni akteri – deca.
Najrazličitije teme provlače se kroz epizode „Važnih stvari“, a ono što ih sve povezuje je činjenica da su to najbitnija pitanja za našu decu, od kojih su neka ozbiljna, druga duhovita, mnoga i tužna, ali pre svega, važna.
„Njihovo rezonovanje, način na koji govore, bogatstvo rečnika je suština. Oni se obraćaju svojim vršnjacima, roditeljima, nastavnicima, svima. Puštao sam ih da pričaju, slušao sam, pravio pauze između pitanja, ništa nije bilo na brzinu i bez smisla. Dešavalo se da ispričaju neku tešku situaciju, a meni zastane knedla u grlu, ali izdržao sam nekako“, priča Borko.
Deci je najvažnije da budu prihvaćena u svom društvu, porodici, u školi, gde god da se nađu i najviše ih povređuje izopštavanje, kad su zbog nečega odbačeni, kad se ne uklapaju.
„Većina dece govorila je o uklapanju, koliko su im važne drugarice, drugovi, da budu deo grupe. To je važno i odraslima, ali deci posebno. Birali smo zato decu koja su specifična, imaju neki problem ili nelagodnost zbog bolesti, urođene mane, izgleda, porekla. Ona su prihvatila sebe, a kroz njihovu priču nadamo se da će i oni koji su im slični, i da će ih društvo razumeti“, priča Jelena.
Nesvakidašnje ispovesti koje deca iznose, drže pažnju od početka do kraja, a stiče se utisak da govore odrasle osobe.
„Njihov rečnik je neverovatan, vidi se sa kojom decom roditelji rade, razgovaraju, to je vrlo očigledno. Nemaju tremu, sa mnom pričaju o frizuri, pa pitaju obavezno da li sam pravi frizer ili glumac, neki su do kraja bili skeptični hoću li ih zaista dobro ošišati“, priča s osmehom Borko, dok se seća najupečatljivijih kadrova.
Emisija je rađena prevashodno za decu, iako je prate i odrasli.
„Potrebno je da gledaju deca, jer se učesnici obraćaju njima. Ne bismo voleli da roditelji pomisle da im ovim pokazujemo kako ne slušaju svoju decu i ne znaju o čemu oni misle, šta ih zanima, ali opet ako smo ovim motivisali pojedine da razgovaraju sa decom, onda smo uspeli“, naglašava Jelena.
Nemam omiljeno dete, sva su mi deca omiljena, kaže Borko.
„Nedostaju nam sad kad nema snimanja. Vezali smo se za tu decu, za samu emisiju i ekupu koja je bila fenomenalna. Energija koju smo doneli je neverovatna. Deca su nas mnogo čemu naučila, otvorila nam nove svetove za koje nismo znali da postoje ili smo ih prosto zaboravili, jer to rade odrasli, potiskuju dete u sebi, ali dobro je povremeno dozvoliti tom detetu da se pokaže i u ovim našim godinama“, zaključuje Borko. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" uletela je u vaš život!
U njenom prvom delu Nenad Kulačin i Marko Vidojković proučavali su koliko je crvene farbe dovoljno da bi novosadski trg ostao crven, usvojili su predsedničku usmenu odluku da ćete biti krivi ako vas naprednjak nasadi na haubu, osudili su Čelu jer ne zna u koje mu odeljenje ide sin, a sa osrednjim uzbuđenjem dočekali su nove, već viđene sukobe na Kosovu, ali sad na malo drugačiji način.
Gošća u ovoj epizodi televizijska i radijska megazvezda, aktivistkinja i ulični kontrolor rada Informera, Dubravka Duca Marković! U razgovoru koji nije ličio ni na jedan prethodni razgovaralo se o svemu - od odbrane starog savskog mosta, preko visine penzija i neizbežnog Bajage, sve do toga ko je sve ružan na našoj javnoj sceni i zašto je to jedan od glavnih aduta za uspeh u Srbiji. Uz mnoštvo anegdota iz svoje epohalne karijere, Duca je sebi obezbedila titulu gošće kakvu DLZ nikada nije imao, niti će. Osim kada dođe ponovo.
U Magarećem kutku možete videti koliko je Jovana Jeremić niža od puške Hekler i Koh, koja nije isti model kojim je ubijen Đinđić ali liči (momci su dobili naređenje da se to napiše na ovom mestu, usled njihovog nepoznavanja opreme za ubijanje). DLZ, samo na našem portalu! -
Nova epizoda podcasta Snaga uma donosi razgovor o snazi potrebe za slobodom, sa Nikolom Ristićem, stručnjakom za digitalne komunikacije i aktivistom grupe mladih "SviĆe". Nikola je govorio o protestima s porukom "Krvave su vam ruke", o svemu što su on i njegovi saborci doživljavali u kontaktu sa policijom, o pritvorima, ali i o mladosti i životu koji se dešava paralelno sa ovim protestima, a i protestima koji su se dešavali proteklih godina.
Kako je objasnio, Nikola je do sada bio tri puta privođen na razgovor u BIA. On i njegovi prijatelji su doživljavali svašta, od razgovora za koje i sami policajci kažu da ne znaju čemu služe, preko maltene otmica bez objašnjenja i pritvora. Nikola je govorio o njegovom utisku o stanju u policiji, među ljudima na ulici, ali i o onima koji ostaju kod kuće. -
Uvođenje digitalnog sveta u nastavu, korišćenje društvenih mreža kao pomoć u predavanju, ključni su ako nastavnici žele da njihov čas današnjim đacima bude zanimljiv i da nešto nauče, smatra jedna od omiljenih nastavnica srpskog, višestruko nagrađivana za svoj rad i proglašena za najboljeg onlajn predavača tokom pandemije, Anđelka Petrović, koju šira javnost zna sa Instagram profila „Just srpski“.
Naša gošća, iz ličnog iskustva, objašnjava da današnja deca vole školu, ali da im nastavu i gradivo, koje često nije prilagođeno njihovom uzrastu, treba učiniti zabavnim.
„Deca se danas snalaze u digitalnom svetu i to je nešto što svi poznaju, što im je blisko. Nažalost, ne možemo isto reći za većinu lektira koje po programu treba da čitaju ili gradiva u drugim predmetima. Međutim, ako uklopite moderno, tehnologiju, mreže i nastavu u učenje protokolarnog gradiva, imaćete dobitnu kombinaciju, koja će decu motivisati da steknu znanje“, priča Anđelka, čija su dva časa nagrađena upravo kada je spojila gradivo sa internetom i društvenim mrežama.
Odnos nastavnika i škole prema učenicima, međutim, zavisi od mnogo faktora, a među njima su najvažniji roditelji, koji često ne razumeu novine u predavanju i pristup pojedinih nastavnika.
„Desilo se da sam pokušala da uvedem neke novine u moju školu, ali je to naišlo na negodovanje samo dva roditelja, dok ostali nisu uopšte reagovali, samo su ćutali. Ljudi kao da se plaše modernizacije, čak i kad je ona dobra i kad je jasno da će imati pozitivan efekat na njihovu decu“, kaže naša gošća, koja predaje srpski malim prirodnjacima u Matematičkoj gimnaziji.
Nastavnici moraju da shvate da je škola „živi organizam“, i da ne mora sve, uvek, da ide po planu i programu. Takođe treba da idu u korak sa vremenom, inače gube autoritet kod dece, čemu mnogi roditelji često doprinose, smatra ona.
„Mi u školi ne smemo da podrivamo autoritet roditelja ma kakvi oni bili, ali isto tako oni ne bi trebalo to da rade kad su nastavnici u pitanju. Međutim, jasno je da mnogi nipodaštavaju nastavnike pred decom, a to je jedan od razloga zašto se gubi autoritet u školi“, kaže Anđelka.
Učenicima je potrebna podrška i pomoć, posebno onima koji je nemaju kod kuće, a željni su znanja i pažnje.
„Ima dece koja neće da pišu. Nikad nemaju svesku i olovku, kažu da slušaju i pamte, što je, naravno, nemoguće. Zato su upravo najveći izazov učenici koji beže od učenja, misle da već sve znaju, kad takvog đaka ‚spustite na zemlju‘ i stimulišete ga da stekne znanje je zaista veliki uspeh“, kaže Anđelka.
Učenici ažurno prate Instagram profil svoje nastavnice, daju joj savete, predloge, upućuju kritike i ponosni su na nju.
„Prate sve što radim, pa tako znaju i šta mi se dešava u životu. Trčala sam nedavno polumaraton, pa kad sam došla u školu, odmah su se skupili oko mene i uglas pitali ‚gde je medalja?‘ i ‚kako sam mogla da dođem na posao bez nje?‘“, uz osmeh priča Anđelka. -
Bojan Pajtić, profesor na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, ugostio je u devetnaestoj epizodi Radar Foruma Gorana Ješića, nekadašnjeg potpredsednika pokrajinske Vlade, koji je nedavno pušten iz pritvora zbog učešća na demonstracijama 5. novembra u Novom Sadu organizovanih zbog pogibije 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici.
Pajtić je nastojao na početku razgovora da od Ješića dobije konkretnije odgovore kako će izgledati njegov najavljeni povratak u politiku.
"Kakav će biti format to sad zavisi od dosta ljudi sa kojima treba da se razgovara, između ostalih ja mislim da si ti jedan od prvih sa kojim treba da se razgovara, i ekipu negde znamo i mislim da bi to trebalo da bude ideološka organizacija za razliku od svih ostalih, negde leva, socijal-demokratska, ali to sad treba da ostavimo na stranu. Glavna tema su ova deca koja su i dalje u pritvoru. A uz to imamo Vesića koji se dobrovoljno predaje dramatičnom izjavom policiji i pravosuđu, a posle četiri sata ide u štrajk glađu", rekao je Ješić.
Sagovornici su se dotakli i slučaja Ilije Kostića kojeg su policajci brutalno pretukli zbog čega je morao da bude i operisan.
"BIA se znači bavi organizatorom studentskih protesta koji šetaju i farbaju asfalt, policija se bavi time da tuče čoveka od 74 godine sa demonstracija, Tužilaštvo u Novom Sadu se bavi time da vrati Ješića, Bačulova i Relju nazad u pritvor, a onda im pod nosom dođe Europol policija i uhapsi najvažnijeg direktora preduzeća sa osam kilograma kokaina. To je poraz ove države", dodao je Ješić.
Domaćin Radar Foruma nadovezao se da su informacije počele da cure iz same policije navodeći da ljudi u raznim službama ne žele da učestvuju u prikrivanju bilo čije krivice.
"Ja kada sam javio na Tviteru lokacije pred najveći protest u Novom Sadu nekoliko sati ranije, to su sve policijski izvori. Dakle, ono što je problem je to što je i policajcima, velikom broju njih, muka, bljuje im se od ideje da ti ne vidiš gde se završava mafija, a gde počinje država", kaže Pajtić.
U nastavku razgovora Goran Ješić opisivao je i kako su izgledali pritvorski dani, a sagovornici su razložili i na koji način funkcioniše korupcija u velikim infrastrukturnim projektima, kako su u sve umešana braća Vučić, kao i da se mora aktivirati finansijska inspekcija kako bi se kroz tokove novca razotkrila pljačka naroda. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" stigla je pred publiku!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije analizirali moguće posledice hapšenja Gorana Vesića, merili ko više skiči pod policijskim pendrecima, uživali u skupštinskoj tuči i doživeli transfer blama gledajući kako Čvarak oplakuje Baobaba gledajući u dekolte Jovane Jeremić.
Gost u ovoj epizodi je pisac, vizuelni umetnik, profesor i aktivista, koji je došao u studio pravo s odbrane starog savskog mosta, Dejan Atanacković!
Objektivni i oštri Atanacković komentarisao je za DLZ izopačenu situaciju u srpskom društvu, pozivajući na apsolutno jedinstvo u borbi za povratak demokratije u Srbiju. On je analizirao šta je sve potrebno da bi Beograd ponikao iz pepela u koji su ga naprednjaci pretvorili, a za Beogradom i ostatak zemlje.
U Magarećem kutku saznaćete šta ne smete da radite da ne bi postali kao Era Ojdanić. -
Prvi ovosezonski večiti derbi pripao je košarkašima Partizana, Crvena zvezda je baš podbacila - zašto? Kako se Andreas Obst "upalio" i oborio rekord sa 11 trojki, zašto su igrači Pariza išli u Estoniju, posle koliko je Teo završio meč Evrolige bez asistencije, zbog čega je Toko Šengelija istinski junak i kad Srbija ide po to zlato na Evrobasketu? O svemu tome smo pričali u 10. epizodi druge sezone podcasta "Pick and roll".
-
Nova epizoda podcasta "Snaga uma" je pred vama i donosi razgovor o snazi suptilnosti i razumevanja u vremenu u kom se oseća sveopšta tenzija i potreba za promenama. Gost podcasta "Snaga uma" je digitalni autor Miroslav Živanov, autor stranice "The Dancing is good", koja je stekla ogromnu slavu zahvaljujući jasnim porukama koje su često vrlo snažne, ali takođe i veoma suptilne i ljudske. Miroslav je govorio upravo o toj suptilnosti koja je sušta suprotnost senzacionalizmu.
-
U vreme kad su roditelji današnje dece bili mali, izlivi emocija nisu bili uvek poželjni, ni dozvoljeni na način na koji se dopuštaju danas, priča Nikolina Milosavljević, psihološkinja, psihoterapeutkinja i praktičar terapije igrom, gošća nove Mamazjanije, koja ističe da su tantrumi kod dece iz tog razloga danas izražajniji i da je dobro što je tako.
Sa dve, tri godine, a ponekad i u bebećem uzrastu, javljaju se tantrumi, u vidu snažnih izliva emocija.
„Kod male dece pojava ljutitih reakcija, plakanje, valjanje po podu, uslovljeno je uglavnom nekim neispunjenim prohtevom. U takvim situacijama roditelj mora da pazi i da sa jedne strane zadrži empatiju, ali da sa druge ne popusti i ne da detetu ono što na taj način zahteva“, objašnjava Nikolina.
Iako su pojave tantruma neprijatne na javnim mestima i roditelji se uvek osećaju nemoćno pred detetovim ponašanjem, ispoljavanje osećanja je zdravo i normalno, sve dok dete ne povređuje samo sebe ili okolinu.
„Ukoliko je kod kuće i dobije napad besa, može da viče u jastuk ili da udara u zid, ali tako da se ne povredi. Treba naći način za ispoljavanje ovih snažnih emocija, tako da ne ugrozi sebe. Svakako roditelji ne treba da ih suzbijaju, ali ni da popuštaju pred prohtevima“, naglašava Nikolina.
U situacijama kada dete ispoljava tantrume, dešava se da roditelj burno reaguje i da detetovo ponašanje samo podstiče i bes odraslih, koji tada često pribegavaju vikanju i batinama.
„Oštra reakcija roditelja i njihov bes, pogoršava stanje. Roditelji treba da se spremaju za ovakve momente, da rade vežbe disanja i da duboko dišu kako bi se umirili. Ne mogu smiriti dete, niti ga kontrolisati, ako oni nisu smireni. Kažnjavanje, vika i batine, izazvaće nepoverenje deteta u roditelja, jer u momentima kad detetu treba pomoć, roditelj ga krivi i odbacuje“, priča naša gošća.
Ona navodi simptome koji ukazuju na moguć zdravstveni problem, odnosno ozbiljniju dijagnozu koja može izazvati traume i prenaglašene emotivne izlive kod dece, zbog čega je neophodno potražiti stručnu pomoć.
Nikolina savetuje roditelje da pred decom ne kriju emocije, jer ona uvek osete kad nešto nije u redu.
„Ako se roditelji svađaju, dete i to treba da čuje, ali da je svađa konstruktivna i da se posle toga izvine jedno drugom. U suprotnom dete strahuje od razdvajanja i napuštanja. Takođe, ako je mama ljuta treba to da kaže, ako joj se plače da se isplače i da objasni da joj je tako lakše, pa će i dete biti slobodnije da pokaže svoje emotivno stanje“, zaključuje Nikolina. -
Pred vama je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao"!
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković umalo da poginu koliko je Čela dosadan, primetili su da je predsednik pijan seo za volan i kupio sto pljeskavica i još jednom nisu krili zadovoljstvo reakcijama koje Tonino Picolula izaziva kod srpskog antidržavnog vrha.
Gost je neustrašivi novosadski novinar Igor Mihaljević, koji je u noći masovne građanske pogibije u Novom Sadu bez dlake na jeziku tačno opisao šta nam se i zašto dešava.DLZ je sjajna prilika da se upoznate sa našim kolegom, njegovim oštrim jezikom i stavovima za koje treba velika doza hrabrosti da budu javno izrečeni.
U Magarećem kutku otkrićete čija je riba bila Čale. -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa novinarom i direktorom programa N1 Igorom Božićem, o snazi informacija i propagande. Božić je govorio o svojim sećanjima na novinarske redakcije u kojima je radio tokom devedesetih, u vreme kad je policija gasila televizije, kad su se novinari okupljali u stanovima i u bombordovanja. Takođe, govorio je o načinima na koje su mediji gubili kredibilitet, a i preživljavali tokom poslednjih deset i petnaest godina, ali i objasnio kako nam dezinformacije i poluinformacije utiču na svakodnevni život, čak i kad toga nismo svesni.
-
Ulaz-izlaz sistem ulaska u zemlje Evropske unije (EES) možda neće zaživeti jer bi on podrazumevao ogromne gužve na granicama. Prosečno po osobi, zadržavanje bi bilo 15 minuta zbog uzimanja otisaka prstiju, skeniranja lica i kontrole pasoša.
Zbog svega toga će ga najverovatnije u maju 2025. zameniti ETIAS sistem ulaska u zemlje Evropske unije, koji podrazumeva elektronsku kontrolu ko, kada i koliko ostaje na teritoriji EU, bez uzimanja biometrijskih podataka na graničnim prelazima.
Onlajn prijava će morati da se popuni najmanje 96 sati pre putovanja. Ona podrazumeva unos podataka iz pasoša i isključivo elektronsku uplatu 7 evra preko aplikacije, koju će moći da izvrši i treće lice u vaše ime. Prijava će važiti 3 godine ili do dana važenja pasoša. Oslobođeni plaćanja biće mlađi od 18 i stariji od 70 godina.
Ovaj sistem neće se odnositi na građane Srbije koji imaju dozvole boravka u EU po raznim osnovama i za one koji imaju dvojna državljanstva, tj. pasoše neke od zemalja EU.
I dalje ostaje ograničenje koje podrazumeva da u periodu od 6 meseci zbirno u svim zemljama EU, boravak ne sme biti duži od 90 dana.
Gost: Aleksandar Seničić, direktor YUTA -
„Deca su nam porasla i nema više ranog ustajanja, buđenja za školu, pravljenja sendviča, ali ipak dani kad su bile u vrtiću - nedostaju“, pričaju gosti nove Mamazjanije, voditeljka i novinarka Ivana Zarić i glumac Ivan Zarić, roditelji dve, sad već velike, devojčice.
Poslovi voditeljke i glumca, bez radnog vremena - od devet do pet, omogućili su Zarićima, kako kažu, da mnogo više kvalitetnog vremena provode sa svojom decom, nego što bi to možda uspeli sa kancelarijskim poslovima.
„Uvek smo se dopunjavali i dogovarali ko šta radi, iako poslovi nisu bili podeljeni, nekako je to išlo spontano, ali imali smo dosta vremena za decu, mogli smo da im se posvetimo, što je im je mnogo značilo“, priča Ivana.
Dok je starija ćerka bila mala, Ivana se na neko vreme povukla iz javnosti i prestala da radi, kako bi se posvetila porodici.
„Nisam htela da ih podižu dadilje, iako smo imali bake i deke, ali bilo mi je važno da mi budemo sa njima u tom periodu ranog razvoja. Kasnije nije bilo lako ni vratiti se na posao, ali ne kajem se zbog te pauze“.
U vaspitanju devojčica, koje su danas već velike i imaju 16 i 19 godina, pratili su sopstveni instinkt, nisu slušali savete, niti čitali udžbenike.
„Mazili smo ih i davali im ljubavi onoliko koliko nam je to svima bilo potrebno. Spavale su u krevetićima do našeg kreveta, bili smo neko vreme svi u istoj sobi, blizu jedni drugima. Bilo je kasnije perioda da su bežale od poljubaca, zatvarale se u sobu i imale te simptome koje pubertet nosi, ali i danas se družimo i provodimo često slobodno vreme zajedno“, pričaju Zarići.
U roditeljstvu je najvažnija mera, da decu ne gušimo, ne kontrolišemo, ali i da ih ne puštamo previše.
„Nije lako naći meru, ali ona je neophodna. Takođe, važno je preneti im ljubav i model ponašanja, jer deca prepisuju sve od nas. Oni više gledaju, očima upijaju, nego što slušaju“, kaže Ivan.
Najlepše i najbezbrižnije bilo je vreme kad su išle u vrtić, kaže Ivana.
„Nedostaje mi taj period. Kasnije, kad su krenule u školu, sve je nekako proletelo. Danas je društvo takvo da se plašite za svoju decu, budućnost je neizvesna, a nama je najvažnije da one, uprkos svemu, ostanu da stoje čvrsto na zemlji i to smo im i rekli više puta. Važno je da ostanu stabilne i da jednog dana pronađu sebi i takvog, stabilnog muškarca, ovako kao što sam ja njihovog tatu“, uz osmeh zaključuje Ivana. -
Teški dani se nastavljaju, a svetionik slobode govora, podkast pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao", neumorno svetli!
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su se u prvom delu emisije, nakon čestitke Donaldu Trampu, osvrnuli na protest u Novom Sadu, protest u Beogradu i Vučićev nastup na GO SNS, u kom je pominjao naše kuće i vratove.
Nema mnogo boljih gostiju od Marka Šelića Marčela za razgovor o situaciji u kojoj se srpsko društvo trenutno nalazi. Iskusni pisac, muzičar i potpisnik ProGlasa precizno je secirao sve ono što u Srbiji ne valja, od vlasti do opozicije i nazad, zajedno se sa autorima pitajući kuda dalje i kako se izvući iz kanala u kome smo.
U Magarećem kutku saznaćete kakve fotke Vučić mrzi. - Daha fazla göster
