Bölümler
-
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma sa pravnicom Sofijom Mandić o snalaženju u stanju političkog bezumlja, o privikavanju na kršenje zakona i načinima na koje nam postepeno postaju normalne stvari koji su nekad delovale nepojmljivo. Sofija je govorila o izbornim malverzacijama, o apatiji koja dolazi usled predvidljivosti nameštenih izbora, kao i o načinima na koje ona uspeva da ostane politički prisutna uprkos neprijatnosti koju redovno informisanje o dnevnoj politici unosi u naše živote.
-
Odnos majka-ćerka koji se bazira na poverenju, razumevanju i besprekornoj podršci neguje već 30 godina, novinarka, NLP trener i osnivačica PCI Instituta, Tatjana Vojtehovski, sa svojom voljenom ćerkom Tijanom, koja je, kako kaže, danas odrasla osoba na koju je ponosna i od koje i ona može nešto da nauči.
U novoj Mamazjaniji Tatjana nam je ispričala sa kakvim se preprekama suočavala kao majka dok je Tijana odrastala i koliko joj je bila značajna pomoć njene majke, Tijanine bake, koja je po struci psiholog.
„Sećam se, jednom je iz mukle tišine, Tijana, tada petogodišnjakinja, pitala ‚Mama, šta je to hotlajn?‘, nisam znala kako da odgovorim u trenutku, a moja mama, koja je sedela sa nama, odmah je preuzela na sebe da joj objasni, na jeziku koji dete može da razume“, ispričala je naša gošća, koja kao NLP trener, tvrdi da je imperativ savršenstva poguban za današnje ljude, posebno roditelje, da je nemoguće da osoba bilo muško ili žensko, postigne u toku jednog dana sve što zacrta, već da je neophodno postaviti prioritete, pa ono što ne stignemo danas, nije tragedija ako ostane za sutra.
Ona naglašava da nije sramota, niti je čudno, ako tražimo pomoć, ako ne možemo sami, a to je ono što ljudi u današnje vreme izbegavaju i onda se troše, bivaju umorni od života koji vode, gubi se radost iz svakodnevice i sve se pretvara u apatiju i formu.
„Ljudi ne mogu da idu napred, ostvare uspeh kao roditelji ili u profesiji, jer se vezuju za prošlost, a to više ne postoji, to je bilo i prošlo. Sada samo možemo da menjamo naš doživljaj onoga što se dogodilo, ali tako da nas u životu ne koči“, objasnila je Tatjana.
Za svoju Tijanu kaže da je vrlo ozbiljna, profesionalna i stabilna osoba, a da joj je davala slobodu dok je bila dete i tinejdžerka, ali samo zato što je imala puno poverenje u nju, koje nikada nije izdala i što su uvek o svemu razgovarale, a to je i danas njihova vodilja:“Kaži sve!“.
Tatjana nam opisuje kako se kao zaposlena majka organizovala dok je Tijana odrastala i na kakve je prepreke kao roditelj nailazila, koliko se često preispitivala o odlukama koje je donosila.
Ona nam prenosi utiske sa NLP treninga, odnosno, sa kakvim problemima se suočavaju ljudi koji se obraćaju NLP trenerima i kako im oni pomažu.
Naša gošća otkriva u čemu je tajna njenog besprekornog odnosa sa ćerkom, ali i koje se anegdote rado seća iz Tijaninog odrastanja.
Od Tatjane smo takođe saznali i koji je najdragoceniji savet koji je dala ćerki.
O životu svoje ćerke kao jednom od najvećih uspeha koje je postigla, time što je izvela na pravi put, ali i o momentima ili danima kada roditelj oseća potrebu da malo bude sam, da otputuje, da ostane neko kraće vreme bez deteta i ispuni svoje želje i ciljeve, govori Tatjana kroz lično iskustvo, ali kao i NLP trener, i naglašava da u tim momentima osećaj krivice ne mora da znači da nismo u pravu, i da to što radimo nije upravo ono što nam je potrebno i što je ispravno. -
U trećoj epizodi Radar foruma, izazivač Milan St. Protić razmenio je stavove sa istoričarkom Dubravkom Stojanović o uticaju srpske istorije 19. veka. Stojanović smatra da su u to doba srpsko društvo, privreda, školovanje, saobraćaj, zdravstvo… bili žrtvovani nacionalnom planu. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.
-
Stigla je nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao".
Izbori su prošli, mnogi su od njih poludeli ali ne Nenad Kulačin i Marko Vidojković, koji su odavno ludi.
Autori su prvi deo emisije posvetili pobedi opozicije u Nišu i Nišlijama, rešenim da je po svaku cenu odbrane. Popričali su, neizostavno, o neubeljivom nastupu Oskara, koji je u Beogradu dobio 40.000 glasova manje nego u decembru, a došlo je i do temeljne analize kako su izborne rezultate komentarisali naš drug Dobrica Veselinović i naš drug Dragan Đilas.
Gost jedini mogući u ovom trenutku, Boban Stojanović, poznat i kao Biban!
Argumentovano, naoružan dokazima i brojkama, Biban je objasnio SVE. Ako vam nešto nije bilo jasno u vezi s izborima, posle ove epizode više neće biti.
U Magarećem kutku videćete kako se rade sklekovi na jednoj ruci. -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja donosi razgovor sa preduzetnicom Aleksandrom Bezmarević.
Aleksandra je ovom prilikom vrlo hrabno govorila o raznim oblicima zlostavljanja i izrabljivanja, koje je doživela kao vrlo mlada u medijima, a i nekim kompanijama. Kako je mobing problem sa kojim se nose mnogi, i to često u tišini, gošća je podelila svoje iskustvo iz vremena u kom su urednici i menadžeri zloupotrebljavali njen elan i želju za radom, o pretnjama, vređanjima, finansijskim ucenama i ostalim mehanizmima, koji su zvanično nedopustivi na radnom mestu, ali se događaju previše.
Osvrnula se i na emocionalne posledicame koje to sve može da izazove, na bespomoćnost koja preplavljuje, ali i na činjenicu da možemo i treba više da govorimo o problemu mobinga kako bismo počeli da ga aktivnije suzbijamo. -
Kada niste zadovoljni smeštajem, ne kačite to na FB, nego se obratite predstavniku agencije na terenu. Čitajte ugovor, uslove putovanja i vaučer do najsitnijih slova.
Turističke agencije nisu odgovorne za kašnjenje letova, tu nema pomoći. Ukoliko niste zadovoljni smeštajem, tražite od agenta da vam nađe drugi.
Cene turističkih aranžmana su veće u odnosu na prošlu godinu zbog povećane tražnje i ukupnih troškova u turizmu. Marže agencija su minimalne i na granici opstanka, za hotele 1-2 posto, a za apartmane oko 10 posto.
Pre 30 godina je bilo lako otvoriti turističku agenciju jer nisu bile potrebne garancije, sada se one kreću i do pola miliona evra, u zavisnosti od aranžmana.
Gost: Vladimir Vlaho, Nacionalna asocijacija turističkih agencija YUTA -
Prva epizoda Radar podkasta sa Stevanom Filipovićem ugostila je dramaturškinju Milenu Bogavac, s kojom Stevan Filipović debatuje o popularnoj seriji Maleni irvas. Ali ovaj Netfliksov hit je samo polazište za mnogo širu priču o nama i vremenu u kome živimo.
Od petka 31. maja, sajt Radara je bogatiji za još jedan podkast. Naime, reditelj Stevan Filipović, autor filmova Šejtanov ratnik, Šišanje, Pored mene, Pored tebe i nadolazećeg Pored nas, upustio se u ambicioznu realizaciju podkasta s edukativnom komponentom, koji bi na svake dve nedelje donosio nove teme i goste, koji bi zajedno sa njim analizirali aktuelne popkulturne fenomene.
Na ideju za podkast došao je slučajno: „Pre par dana sam imao višesatni razgovor sa čovekom od tridesetak godina, koji radi na visokoj poziciji u Majkrosoftu, prima platu do četiri hiljade evra, i zapošljava ljude koji rade na softveru koji upravo menja tok ljudske istorije. Sadržaj razgovora je za mene bio poražavajući. Ne mogu da kažem da čovek nije formalno obrazovan – ima gimnaziju, fakultet…
Ali, njegovi stavovi o svim društveno-političkim temama kojih smo se dotakli su bili na nivou onoga što su pre digitalne revolucije bila ’razmišljanja’ likova koji piju pivo ili duvaju travu ispred C-marketa. Ili, prevedeno: stavovi su mu digest svih podkasta Džoa Rogana – od antivakserstva, preko podrške Trampu, nezainteresovanosti za demokratiju u svetu, slobodu medija, izbore, uz potpuno odsustvo svesti da živi u Srbiji, a ne u Americi. Vučić mu je apstrakcija, nečiji tuđi problem; ono što mu najviše zamera je ’što nas je zaključavao za vreme pandemije’. Mislim da je istina da on ne živi ni u Srbiji, ni u Americi, već u onome što Sem Haris duhovito naziva ’Podkastistan’. Pitao sam ga da li postoji jedan tradicionalni medij koji prati i čijim novinarima i uredništvu veruje, odgovor je bio odričan… Ovo nije ’generacija koja dolazi’, oni su uveliko tu, oni glasaju (ili ne glasaju), a rastu i obrazuju se putem pomenutih sadržaja, u vakuumu koji je nastao nepostojanjem kvalitetnih domaćih ekvivalenata. Moja ideja je da upravo ovim podkastom popunimo taj vakuum…“ -
U drugoj epizodi Radar Foruma, koncepta razgovora koji je izazvao pozitivne rekacije javnosti, “izazivač” Milan St. Protić ugostio je Zorana Sekulića, glavnog urednika agencije Fonet.
Njih dvojica razgovarali su o tome u kom pravcu se kreće spoljna politika Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja dva ravnopravna sagovornika koja odstupa od ustaljene forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.
Pratite nas svake nedelje na sajtu radar.rs i Jutjubu. -
Pred vama je prva epizoda nove emisije Radar Forum koja će se prikazivati jednom nedeljno na sajtu radar.rs. Tokom mesec dana, jedan „izazivač“ biraće četiri sagovornika sa kojima će voditi dijalog na različite teme. Prvi „izazivač“ je Milan St. Protić, a njegovi gosti biće Pavle Grbović, Zoran Sekulić, Tanasije Marinković i Dubravka Stojanović. Svakog narednog meseca u ulozi „izazivača“ smenjivaće se ličnosti iz političkog, društvenog i kulturnog miljea Srbije. Cilj Radar Foruma je razmena mišljenja i stavova dva sagovornika koja odstupa od forme postavljanja pitanja i davanja odgovora.
U prvoj epizodi Milan St. Protić ugostio je Pavla Grbovića, predsednika Pokreta slobodnih građana i narodnog poslanika. Protić je izazvao Grbovića da kaže kako bi on vodio Srbiju da osvoji vlast… Njih dvojica su, između ostalog, razmenili mišljenja i o obrazovanju i društvenim vrednostima u Srbiji gde Protić ističe da trenutni obrazovni sistem služi za manipulaciju i zatupljivanje nacije, pripremajući mlade da postanu poslušni sledbenici. Grbović dodaje da uspešna društva sprovode poznate korake i mehanizme, ali da Srbija pati od nedostatka volje za uspostavljanje takvog društvenog ugovora. On smatra da problem nije u nedostatku sposobnih ljudi, već u tome što država preferira kleptokratski sistem koji nagrađuje lojalnost i poslušnost umesto zasluga. Protić i Grbović dotakli su se i Srebrenice, ponavljanja grešaka iz prošlosti, tema o poreskoj politici, korupciji, zloupotrebama… -
Evo poslednje epizode podcast-a pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar loš zao" pred izbore drugog juna, a posle smak sveta. Možda i neće biti smak sveta, ali to već zavisi od vas.
U prvom delu emisije Nenad Kulačin i Marko Vidojković odradili su poslednju rundu svađanja oko izlaska na izbore, divili su se Oskarovom žvalavljenu srpske zastave u Njujorku, pohvalili se obilaskom opozicionih kandidata u Rumi i Grockoj, a proslavili su uz čašu vode povratak Sautemptona u Premijer ligu!
Pravi gost u pravom trenutku, profesor Jovo Bakić.
Profesoru se Marko Vidojković najpre izvinio zbog svog neprimerenog rečnika, zbog kojeg prošla epizoda u kojoj je Bakić gostovao više ne postoji. Onda je usledilo ono zbog čega svi jedva čekate ovo gostovanje. Divno, mračno predavanje profesora Bakića o našoj crnoj rupi i stanju "nacije". Profesor je, pošto se izjasnio da će izaći na izbore, dugo izlagao zašto nije srećan zbog toga, secirao je uzduž i popreko situaciju u opoziciji, a posebna poslastica bilo je komentarisanje Nepomenikove blamaže u Njujorku.
U Magarećem kutku saznaćete koliko je "lepa". -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma, o snazi rešenosti i snazi potrebe za mirom, koja donosi razgovor sa glumcem Ammarom Mešićem.
Ammar se nedavno vratio iz Beča, gde je otišao kako bi radio na građevini, nakon što je ovde ostao bez posla, jer je odbio da ćuti o stvarima koje su mu u ovoj zemlji smetale, poput odnosa prema nasilju, besa u ljudima, stanja životne sredine, ali i stanja u društvu. U Beograd je došao pun utisaka, ali i mudriji za značajno životno iskustvo. Govorio je o uređenosti države, razlozima zbog kojih je u Beču uspeo da se odmori iako je tako radio najteže fizičke poslove, ali i o načinima na koje i sada, kada se vratio u Srbiju, pokušava da uredi makar svoje dvorište. -
Na hipodromu se nalazi 100 rekreativnih I 100 takmičarskih konja. Staze su u očajnom stanju, godinama se ne ulaže u infrastrukturu. Poslednji put je vojska 1982. godine renovirala stazu. Nema dovoljno štala, ne postoje kasačke trke, staze za galopske trke su u lošem stanju, nema dovoljno parking mesta za posetioce.
Blizu je strelište koje plaši konje. Kada se održavaju koncerti, većina konja doživljava stres, zato bi trebalo razmisliti o preseljenju konja ili otkazati domaćinstvo koncertima poput Bajage u avgustu, kao što je to bilo sa Roling Stonsima, koji su prešli na Ušće.
Iako mu je to posao, JP "Hipodrom Beograd" već 8 godina ne organizuje trke, već to čine trkačke organizacije.
Kada je 2006. godine preduzeće osnovano imalo je preko 20 zaposlenih, sada 3, to govori kuda ide hipodrom.
Pitanje je šta je manje zlo, ostaviti hipodrom gde jeste i u ovakvom stanju ili ga preseliti na periferiju grada.
Nakon 110 godina postojanja, beogradski hipodrom se samo naziva tako, on odavno svojim aktivnostima to nije. Konjarstvo je prestiž i skup sport, ali uz dobru organizaciju on bi donosio dobit svima.
Gost: Aleksandar Radovanović, vlasnik trkačkih konja -
„Sve će biti dobro“, mantra je i vodilja naše poznate glumice, prvakinje Narodnog pozorišta, Suzane Petričević, majke, ali i bake troje unučadi, koja je u životu nailazila na brojna iznenađenja i kad su oko nje svi mislili da će se teško izvući, ona bi pomislila: „Biće dobro“, i bilo je.
U novoj Mamazjaniji, Suzana se prisetila svojih roditelja i odrastanja bez, kako kaže, nametnutih „narativa“, kojima nas društvo danas bombarduje.
„Nekada je postojala disciplina, bilo je važno da znamo šta se sme, a šta ne. Nije bilo tepanja, ni pokazivanja emocija, ali to je vreme bilo takvo i svi smo mi ispali časni i pošteni ljudi“, kaže Suzana i dodaje da danas žene, koje su majke, jedva preživljavaju, pritisnute imperativima, zahtevima sredine da budu savršene, što nije moguće, a nije ni normalno.
Svojoj ćerki Dorotei je, međutim, davala više slobode, a tepanje je bilo sastavni deo komunikacije. Trudila se da manje radi, dok je ona odrastala, čak je odbijala brojne ponude, koje se nisu činile adekvatnim, iako im je u to vreme bio potreban novac, ali pomisao da će ćerka kasnije gledati neke projekte kojima se ne ponosi, odvratila je od, popularno nazvanih, „tezgi“.
Dorotea je izrasla u samouverenu i odlučnu osobu, koja, kaže Suzana, nikada majku ni za šta nije pitala, već je samo saopštavala sopstvene odluke.
„Tako je bilo i kad je zatrudnela, samo mi je rekla da je trudna sa dečkom, kolegom sa fakulteta. Šta sam drugo mogla, pitala sam je: ‚Hoću li ga bar upoznati?‘“, kroz smeh se seća naša poznata glumica.
U to vreme, pored pune podrške koju je pružila detetu, okolina je razočarala, i dušebrižnici, koji kao da su „najboljim namerama hteli da je vode u pakao“. Srećom, nije ih slušala i sve se dobro završilo.
Ona opisuje koliko se metode vaspitanja dece razlikuju danas u odnosu na period kad su njeni roditelji bili mladi. Pita se odakle danas ti „narativi“ i zašto nas društvo bombarduje njima.
Objašnjava zašto je ženama koje su danas majke, pa još imaju i posao, mnogo teže nego pre nekoliko decenija. Otkriva nam takođe, kako je reagovala kad je saznala da joj je ćerka trudna, a bila je na prvoj godini fakulteta i šta joj je tada rekla.
Naglašava koliko je podrška roditelja važna u svakoj situaciji u životu, i zašto ipak treba biti optimista. Otkriva nam tajnu opstanka porodice i braka, čije su ogledalo, upravo, njena ćerka i zet.
Suzana priznaje da nije merodavna da govori o braku, jer se rano razvela, ali ističe da je sada u šestoj deceniji srećno zaljubljena. Posle svega što je prošla u ličnom iskustvu, ali i kroz Dorotein brak i porodicu, zaključuje da je upravo uzajamna ljubav jedina važna. -
Nenad Kulačin i Marko Vidojković, autori podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra, "Dobar, loš, zao", snimili su još jednu urnebesnu epizodu!
U prvom delu emisije autori su bezuspešno tražili Oskarov obraz, koji je nestao kada je predsednik zloupotrebio atentat na slovačkog premijera sebi za reklamicu. Zaključili su kako su sagovornici na skupu u Kotoru napravili od Oskara Kotorsku krempitu, pozdravili su najveći protestni (prosvetni) skup ove godine, a Vidojković je prepričavao svoje traume sa suđnja po Šapićevoj tužbi.
Gost, idealan za ulazak u finiš predizborne trke, koautor kultne emisije "Marka žvaka" i građanski aktivista, Dušan Čavić!
Dušan je prepričavao sopstvena mračna iskustva s agresivnim i pomahnitalim Šapićem, ali je detaljno opisao i ponašanje naprednjaka i njihove strategije na lokalu, pre svega u bloku, gde je Čavić odavno na prvoj liniji borbe za bolje društvo. Gost nema sumnju da na predstojeće izbore mora da se izađe.
U Magarećem kutku moći ćete da čujete zašto Kruna Una neće postati voditeljka DLZ. -
Pred vama je nova epizoda Podcasta Snaga uma o snazi integriteta sa majorom policije Katarinom Petrović, koja je već deset meseci suspendovana zbog sumnje da je zloupotrebila službeni položaj, time što je iz informacionog sistema MUP-a preuzela policijski izveštaj sa uviđaja saobraćajne nezgode, u kojoj je učestvovao bivši direktor Elektromreža Srbije Nikola Petrović. Katarina je za mnoge u međuvremenu postala simbol hrabrosti i otpora kakvom se nadaju u policiji. Sa vremenske distance ona govorila o odluci da progovori koja joj je promenila život. Govorila je i o svojim principima, nepisanim pravilima u policiji, o načinima na koje se policijski posao menjao tokom godina, o sistemu, kao i o tolerisanju korupcije koja se često odvija pred našim očima.
-
Ne zarađujemo dovoljno da bi nam stambeni kredit bio tehnička stvar, kredit je naš novac iz budućnosti.
Nema jeftinog kredita, zato ne postoji ni idealno vreme za njegovo podizanje.
Banke su prodavnice novca, nisu servis građana, zato se cenkajte, i ne pristajte odmah na ponuđeno.
Banke u Srbiji imaju monopol zato su krediti skupi. Visina kamate je vezana za rizik zemlje u kojoj se podiže kredit, tj. tržište cena. Kamate na stambene kredite u Srbiji se kreću od 6 do 8 odsto.
Gost: Dušan Uzelac, portal Kamatica -
U najranijem detinjstvu, pre nego što deca počnu da govore, u rukama im je telefon, a u sve većem broju slučajeva, ti mališani u kasnijem adolescentskom dobu, upadaju u vrtlog virtuelnog sveta, odnosno bolesti zavisnosti od interneta, priča u novoj Mamazjaniji doktor Ivica Mladenović, psihijatar, psihoterapeut i subspecijalista za bolesti zavisnosti.
Prvi simptomi javljaju se rano, ali ih roditelji primete kasno. Najčešće se, prema rečima doktora, na sve načine trude da sami „izleče“ dete, ali su to često pogrešne metode, pa kad iscrpe sve druge načine, dolaze kod stručnjaka.
Ono što je glavni problem je zajedničko vreme roditelja i dece, koje sve češće izostaje.
„Umesto da provode sa detetom više vremena, da igraju društvene igre, da zajedno crtaju, čitaju, da u kuću i posle napornog dana uđu nasmejani, koliko god da im je teško, roditelji deci zabranjuju telefone i igrice, a istovremeno se ne odvajaju od svojih aparata. Model je važan, ne razgovor“, objašnjava doktor Mladenović.
Deca koja su ogrezla u zavisnost bilo koje vrste, pa i one virtuelne, zapravo beže od svojih porodica, koje se ne bave njima. Roditeljima je lakše da je dete u sobi po ceo dan sa telefonom, a simptome zavisnosti primete onog trenutka kad pokušaju da mu taj telefon oduzmu, priča psihijatar.
Na lečenju od zavisnosti od interneta i igrica, roditelji su veći problem nego deca.
„Svi roditelji vole svoju decu i normalno je da žele da im pomognu onda kad primete da su stvari izmakle kontroli. Međutim, to vreme je uvek problematično. Dok su deca na telefonima, roditelji su na poslu, pa potom na svojim telefonima, nema se vremena za dete. Kad im kažemo da lečenje zahteva da uzmu bolovanje dva meseca, posvete se detetu, koje neće ići normalno u školu, ni tada mnogi ‚nemaju vremena‘“, ističe dr Mladenović.
On otkriva kako da znamo da nam je dete zavisnik, odnosno koji su prvi simptomi zavisnosti od virtuelnog sveta i znaci za uzbunu. Takođe savetuje kada je vreme da roditelji potraže stručnu pomoć za svoje dete, ali i celu porodicu.
Doktor u razgovoru za Mamazjaniju objašnjava zašto dete postaje zavisnik i upozorava na najčešće greške koje roditelji prave.
Kroz razgovor daje primere pozitivne prakse u svetu i opisuje kako su pojedine zemlje sistemski smanjile bolesti zavisnosti kod dece.
U razgovoru sa poznatim psihijatrom, dotakli smo se i sistemsog rešavanja problema bolesti zavisnosti koje su sve učestalije kod adolescenata, kao uzimanje različitih vrsta narkotika, koji su u našoj zemlji finansijski dostupni najmlađima. Ipak, doktor naglašava da je zavisnost od interneta, igrica, društvenih mreža, trenutno najproblematičnija, a da je po intenzitetu i simptomima, u istom nivou kao najopasnija droga – heroin. -
Nova epizoda podkasta pod zaštitom Međunarodnog PEN centra "Dobar loš zao" stigla je da vam ulepša ovaj nezgodni maj.
Nenad Kulačin i Marko Vidojković su u prvom delu emisije gledali u pasulj kako će se završiti drama sa opozicionim listama, čestitali su Šapiću novo nasilništvo nad građanima, a Chodi jer je u svojstvu "novinara" sa pet metara sa divljenjem gledao druga Sija.
Gošća je novinarka i Tviter zvezda, Biljana Lukić!
Iako dijametralno suprotnih stavova kad je reč o izlasku na izbore, Lukić i Vidojković su pokazali kako bi trebalo da izgleda kultura opozicionog dijaloga. Nenad Kulačin je ubeđivao Vidojkovića da ne zna matematiku, a sa Biljanom se manje-više-manje slagao.
Na kraju, jasna poruka svima koji su protiv režima, naročito glasačima: mir, mir, mir, niko nije kriv.
U Magarećem kutku moći ćete da vidite Sarapinu transformaciju u Superhika. -
Pred vama je nova epizoda podcasta Snaga uma koja je posvećena snazi dobre muzike i snazi kulture u našim životima. Beogradska filharmonija je svakako simbol ne samo dobre, nego i najbolje muzike, pa upravo iz ove institucije dolaze sagovornice današnje epizode: Jelena Milašinović, PR i Svetlana Radovanović, prva violina.
Jelena i Svetlana govore o načinima na koje klasična muzika može da poboljša kvalitet naših života, stanje duha pa i mentalno zdravlje, o Beogradskoj filharmoniji i o borbi za izvrsnost u kulturi u vremenu u kom je ona zabrinjavajuće skrajnuta, ali i o bogatstvu koje donosi rad vek u profesiji koju smo izabrali srcem, a ne novčanikom. - Daha fazla göster
