Episodi
-
Nevesinjska puÅ”ka, ustanak protiv Osmanskog carstva, oznaÄila je poÄetak velike istoÄne krize i bila katalizator za promene u Bosni i Hercegovini. Ovaj dogaÄaj ukazao je na nezadovoljstvo hriÅ”Äanskog stanovniÅ”tva osmanskom vlaÅ”Äu, dok je Berlinski kongres 1878. godine formalno stavio Bosnu i Hercegovinu pod upravu Austrougarske. Iako su ovi dogaÄaji razliÄito uticali na muslimansko, pravoslavno i katoliÄko stanovniÅ”tvo, zajedno su postavili temelje za artikulaciju bosanskog identiteta u periodu velikih geopolitiÄkih i druÅ”tvenih promena. Benjamin Kalaj, zajedniÄki ministar finansija Austrougarske i kljuÄna figura uprave u Bosni i Hercegovini od 1882., imao je presudnu ulogu u oblikovanju ideje bosanske nacije. Kakva je bila uloga bosanskih begova, muslimanskog stanovniÅ”tva, pravoslavnih i katoliÄkih zajednica u periodu okupacije i koji su bili njihovi stavovi o bosanskoj naciji? I kako se nacionalna ideja probijala kroz složeni mozaik etniÄkih i verskih raznolikosti? Ovo je priÄa o Balkanu i o Bosni - mestu gde su tradicija, modernizacija i nacionalne aspiracije vekovima oblikovale jedan jedinstveni, Å”arenoliki mozaik. Pridružite nam se u istraživanju jednog od kljuÄnih perioda balkanske istorije i otkrijte kako su identiteti i nacije nastajali na raskrÅ”Äu Istoka i Zapada. Sa vama danas naÅ”i istoriÄari Jovana MilovanoviÄ i Nikola ÄukiÄ.
-
Kroz priÄe o Ahilu, Jeleni Trojanskoj, Prometeju, Afroditi, Heraklu, Ikaru i Dedalu i drugim mitskim figurama otkrivamo ne samo umetniÄke, veÄ i ideoloÅ”ke i filozofske struje koje su oblikovale XIX vek. Pridružite nam se dok istražujemo kako su drevni mitovi postali univerzalni simboli slobode, ljubavi, tragedije i pobede nad sudbinom. IstoriÄarka umetnosti Mina RadovanoviÄ sa svojom goÅ”Äom i koleginocom Jovanom NikoliÄ razgovara o razliÄtim aspektima umetnosti XIX veka na koje je uticala antiÄka mitologija.
-
Episodi mancanti?
-
66 DeÅ”ifrovanje Enigme dalo je saveznicima ogromnu strateÅ”ku prednost. OmoguÄilo im je da presretnu i analiziraju nemaÄke vojne planove, Å”to je bilo kljuÄno u daljem toku rata. Na primer, savezniÄke snage su mogle da preusmere konvoje i izbegnu smrtonosne napade podmornica. TakoÄe, razbijanje kodova igralo je kljuÄnu ulogu u pripremi Dana D i invazije na Normandiju 1944. godine. Interesantno je da je uspeh razbijanja Enigme Äuvan u najstrožoj tajnosti sve do 1970-ih godina. Ovo je bilo presudno kako bi se osigurala prednost u buduÄim kriptografskim naporima i kako bi se izbeglo da Nemci postanu svesni svojih slabosti tokom rata. Ali priÄa o Enigmi ne zavrÅ”ava se u ratnim godinama. NasleÄe ove maÅ”ine i ljudi koji su je deÅ”ifrovali postavilo je temelje za modernu raÄunarsku nauku i kriptografiju. NaÅ” istoriÄar Nikola Å ipka u goste je pozvao kriptografa Aleksandra MatiÄa. Danas njih dvojica priÄaju jednu od najzanimljivijih priÄa - o Å”iframa, kodovima, Å”pijunaži i velikim i malim ljudima koji su diskretni heroji Drugog svetskog rata.
-
Pred Kolubarsku bitku država se suoÄila s ogromnim ljudskim i resursnim gubicima. U takvim okolnostima, mobilizacija nije zaobiÅ”la ni mlade intelektualce - Äake i studente, koji su se masovno prijavili kao dobrovoljci u vojsku. Tako je formiran ÄaÄki bataljon, poznat i kao jedinica 1300 kaplara. Mnogi od ovih mladih vojnika ukljuÄeni su u Kolubarsku bitku, gde su se pokazali kao primer hrabrosti. Njihov idealizam i spremnost da se žrtvuju za otadžbinu ostavili su dubok utisak na starije vojnike. Na frontu su Äesto delili sudbinu obiÄnih vojnika, trpeÄi glad, hladnoÄu i iscrpljenost, dok su istovremeno nosili težak teret odgovornosti kao voÄe svojih jedinica. Njihova je priÄa simbol hrabrosti, patriotizma, ali i tragedije. U modernoj Srbiji, Kolubarska bitka zauzima centralno mesto u kolektivnom seÄanju na Prvi svetski rat. Obeležavanje godiÅ”njica bitke i spomenici, poput onog na planini Rajac, služe kao podsetnik na ovu pobedu i kao inspiracija za suoÄavanje s izazovima savremenog doba. IstoriÄari Nikola ÄukiÄ i Ivan DrljaÄa priÄaju o Kolubarskoj bici, uzrocima, istorijskim okolnostima i uticaju na modernu srpsku istoriju.
-
Podržite nas na Patreonu - https://www.patreon.com/historycast. . Jugoslavija ostaje tema koja inspiriÅ”e brojne debate, jer je njeno nasleÄe i dalje prisutno - bilo u vidu nostalgije, politiÄkih ideja ili kulturnih uticaja. Za ljubitelje istorije, ona je neiscrpnu izvor priÄa o ljudima, idejama i dogaÄajima koji su oblikovali ne samo Balkan, veÄ i Å”ire regije sveta. U danaÅ”njoj epizodi, naÅ”a istoriÄarka umetnosti Jovana MilovanoviÄ sa koleginicom Biljanom CrvenkoviÄ razgovara o tome kako se seÄamo Jugoslavije.
-
63 SevernoafriÄki front bio je mnogo viÅ”e od borbe u pesku - bio je to sukob strateÅ”kih genija, popriÅ”te herojskih podviga i težak test izdržljivosti. Iako je Äesto zasenjen veÄim bitkama u Evropi i na Pacifiku, njegova važnost za ishod Drugog svetskog rata ne može se potceniti. Ovaj konflikt, voÄen izmeÄu 1940. i 1943. godine, predstavljao je strateÅ”ku borbu za kontrolu nad Sredozemljem, Sueckim kanalom i bogatim naftnim resursima Bliskog istoka. NaÅ”i istoriÄari Nikola ÄukiÄ i Nikola Å ipka istražiÄe kljuÄne dogaÄaje, vojne taktike i najznaÄajnije liÄnosti koje su oblikovale ovaj deo svetske istorije.
-
U ovoj epizodi istražujemo jedan od kljuÄnih i najdramatiÄnijih trenutaka u istoriji Kraljevine Jugoslavije - atentat na kralja Aleksandra I KaraÄorÄeviÄa, izvrÅ”en 9. oktobra 1934. godine u Marseju. Kralj Aleksandar je 1929. godine uveo diktaturu s ciljem oÄuvanja jedinstva zemlje, verujuÄi da Äe ideja jugoslovenstva prevaziÄi duboke nacionalne i politiÄke podele. Njegovi napori naiÅ”li su na snažan otpor nacionalistiÄkih pokreta, koji su smatrali da je centralizacija vlasti ugrožavala identitete pojedinaÄnih naroda. U isto vreme, Kraljevinu Jugoslaviju potresale su ozbiljne ekonomske teÅ”koÄe i politiÄke intrige, stvarajuÄi ambijent u kojem su tenzije samo rasle. Atentat u Marseju, organizovan uz podrÅ”ku ekstremistiÄkih organizacija, nije bio samo Äin politiÄkog nasilja veÄ i simbol krize jugoslovenskog identiteta i neuspeha u izgradnji stabilnog državnog sistema. Kako su unutraÅ”nji konflikti i globalne politiÄke promene oblikovali sudbinu Kraljevine Jugoslavije? Da li je postojala moguÄnost da se ovi konflikti izbegnu, ili je država bila osuÄena na dezintegraciju? Ubistvo kralja Aleksandra izazvalo je Å”ok na meÄunarodnoj sceni i uvelo Kraljevinu u period politiÄke nesigurnosti. Na prestolu ga je nasledio maloletni kralj Petar II, dok je knez Pavle preuzeo ulogu namesnika. Ovaj period obeležen je unutraÅ”njim previranjima i rastuÄim pritiscima, kako u samoj Jugoslaviji, tako i u Evropi, koja se ubrzano kretala ka Drugom svetskom ratu. O uticaju Marsejskog atentata na politiÄki pejzaž Balkana i Å”iru evropsku scenu, o oÄuvanju kolektivnog seÄanja na kralja i epohu, naÅ”a istoriÄarka umetnosti Jovana MilovanoviÄ razgovara sa Veselinkom KastratoviÄ RistiÄ, muzejskim savetnikom iz Muzeja Jugoslavije i koautorkom izložbe "Äuvajte mi Jugoslaviju" posveÄene Marsejskom atentatu. Kroz analizu ovog dogaÄaja, sagledavamo ne samo motive i organizaciju atentata, veÄ i dublje procese koji su oblikovali sudbinu Kraljevine Jugoslavije u turbulentnim godinama pred globalni sukob.
-
63 - Podržite nas na Patreonu patreon.com/historycast Gladijatori nisu bili samo ratnici, veÄ simboliÄna manifestacija moÄi, straha i odanosti publike. U krvavim arenama antiÄkog Rima robovi, ratni zarobljenici, ali i slobodni ljudi koji su jurili za slavom i bogatstvom, borili su se gotovo uvek do smrti. Njihove borbe nisu bile samo brutalna zabava - to su bile politiÄke poruke, rituali koji su veliÄali snagu i kontrolu rimske elite. Oni su bili najsvetlije, ali i najmraÄnije zvezde Rima - superzvezde koje su živele na oÅ”trici maÄa. Kroz vekove, gladijatori su inspirisali umetnike, pisce, filozofe i kasnije pop kulturu. Od epskih filmova "Spartak" i "Gladijator" do modernih serija i igara, njihova priÄa simbolizuje borbu za Äast i slobodu. Äak i savremeni sportovi, borilaÄke veÅ”tine i predstave nose elemente tog dramskog naboja koji je osvajao rimske mase. NaÅ”i istoriÄari, Nikola Å ipka i Ivan DrljaÄa, istražuju fascinantnu evoluciju gladijatorskog mita - od krvavih borbi u starorimskim arenama do simbola otpora i hrabrosti u danaÅ”njoj kulturi - jer gladijatori joÅ” uvek žive, kako na velikim ekranima, tako i u priÄama koje priÄamo.
-
Samo da znate, pokrenuli smo naÅ” Patreon! :) šhttps://www.patreon.com/historycast
Nastavljamo serijal o Drugom svetskom ratu epizodom o jednom od najdramatiÄnijih i najdinamiÄnijih sukoba koje je svet ikada video, obeležen nasilnim imperijalnim ambicijama, masovnim stradanjem i geopolitiÄkim preokretima.
Drugi svetski rat u Aziji i na Pacifiku zapoÄeo je joÅ” 1937. godine, pre izbijanja globalnog sukoba, kada je Japansko Carstvo izvrÅ”ilo invaziju na Kinu, Å”to je oznaÄilo poÄetak Drugog kinesko - japanskog rata. Tokom ove brutalne kampanje, milioni civila su stradali, a japanska vojska zauzela je velike delove Kine, ukljuÄujuÄi Å angaj i prestonicu Nanking, gde su izvrÅ”eni masovni zloÄini poznati kao NankinÅ”ki masakr.
Japan je imao ambiciju da stvori "VelikoistoÄnoazijsku sferu koprosperiteta" - zonu dominacije koja bi omoguÄila pristup resursima i moÄ nad celim Pacifikom i Azijom. Kako su evropske sile bile zauzete ratom na Zapadu, Japan je iskoristio priliku da proÅ”iri svoju dominaciju nad kolonijalnim posedima, ukljuÄujuÄi Indoneziju, Filipine, Maleziju i druge kljuÄne taÄke.
Ova agresivna ekspanzija doživela je svoj vrhunac kada su japanske snage napale ameriÄku mornariÄku bazu u Perl Harburu 7. decembra 1941. Å”to je oznaÄilo ulazak Sjedinjenih AmeriÄkih Država u rat. Napad je bio deo Å”ire kampanje Å”irenja japanske moÄi Å”irom Pacifika i bio je uparen sa brzim osvajanjem teritorija, ukljuÄujuÄi Hong Kong, Filipine i Singapur.
Ovaj period je bio obeležen munjevitim japanskim napredovanjem, koje je izazvalo globalnu reakciju. Bitka za Pacifik pretvorila se u pravi rat iscrpljivanja, koji Äe tokom narednih godina doneti velike preokrete u korist saveznika, ali i ostaviti trajne posledice u Äitavom regionu. Rat u Aziji nije bio samo sukob za teritoriju, veÄ i za kontrolu nad buduÄnoÅ”Äu geopolitiÄkog poretka.
Sa vama danas istoriÄari Nikola ÄukiÄ i Nikola Å ipka, spremni da odgovore na vaÅ”a pitanja i zahteve.
-
Mona Liza, remek-delo Leonarda da VinÄija, ikona je renesanse i jedno je od najpoznatijih umetniÄkih dela na svetu. Slikana je od 1503. i navodno nije zavrÅ”ena sve do Leonardove smrti 1519. godine, slika prikazuje zagonetni osmeh žene Äiji identitet ostaje predmet rasprava - najÄeÅ”Äe se veruje da je reÄ o Lizi Gerardini, supruzi firentinskog trgovca svilom. IstoriÄarke umetnosti Jovana MilovanoviÄ i Mina radovanoviÄ u danaÅ”njoj epizodi pokuÅ”avaju da razotkriju veÄinu tajni koje se kriju iza priÄa ispletenih oko najpoznatije slike na svetu.
-
61 O istoriji srpskog naoružanja, od kremenjaÄa, sprednjaÄa i fiÅ”eka sa barutom do izgradnje fabrike naoružanja Kraljevine Srbije u Kragujevcu, najveÄe na Balkanu, i posedovanja modernijeg naoružanja od Turske, Bugarske i Austrougarske monarhije, istoriÄar Nikola ÄukiÄ razgovara sa gostom Branislavom V. StankoviÄem, vojnim istoriÄarem i piscem, autorom monografije "Srpska puÅ”ka". Za vas koji lajkujete i komentariÅ”ete ovu epizodu je naÅ” gost pripremio i poklon - knjigu - uÄestvujte i uživajte.
-
60 - Kleopatra VII Filopator, poslednja vladarka starog Egipta, postala je simbol egzotiÄne lepote, pameti i zavodljivosti, iako njen istorijski znaÄaj daleko prevazilazi te stereotipe. RoÄena 69. godine p.n.e. iz moÄne dinastije Ptolomeida, helenistiÄkog porekla, vladala je kao kraljica Egipta od 51. do 30. godine p.n.e. Prepoznajemo je kao sposobnu vladarku i politiÄkog stratega koja se borila da oÄuva Egipat nezavisnim od Rima, koristeÄi diplomatske saveze s najmoÄnijim ljudima svog doba, Julijem Cezarom i Markom Antonijem. Dok su je antiÄki autori, naroÄito Rimljani, Äesto prikazivali kao opasnu zavodnicu koja je ugrozila muÅ”ku Äestitost i moÄ Rima, Kleopatra je u stvarnosti bila mnogo viÅ”e. Bila je visoko obrazovana, govorila je viÅ”e jezika i posvetila se jaÄanju Egipta kroz voÄenje državnih poslova i ekonomiju. MeÄutim, kroz vekove, Kleopatrina slika preoblikovana je kroz umetnost, literaturu i filmove ā naroÄito holivudske ā kao lepotice koja koristi svoje Äari da bi vladala muÅ”karcima. Idealizovali su je kao fatalnu zavodnicu izuzetne lepote, iako su antiÄki izvori opisivali da njena privlaÄnost nije bila u fiziÄkom izgledu veÄ u harizmi i inteligenciji. Ovaj spoj istorijskih Äinjenica i fikcije stvorio je mit o Kleopatri koji je živ i danas. O jednoj od najpoznatijih žena u istoriji, izmeÄu mita i Äinjenica, danas naÅ” istoriÄar Nikola Å ipka razgovara sa koleginicom istoriÄarkom Delorijom BunÄa - SajÄiÄ.
-
Ko je bila Katarina IvanoviÄ i koliko je njen rad znaÄajan za srpsku umetnost? Kakav je doprinos naÅ”oj umetniÄkoj sceni dala Beta VukanoviÄ?
Koliko snažno, prkosno, teÅ”ko i danas odjekuju reÄi Nadežde PetroviÄ 'Ja hoÄu da sam slikar, a ne žena, žena ima dosta'?
Enigmatski obojene slike Milene PavloviÄ Barili i danas zbunjuju svojom simbolikom, a ovu srpsku, meÄunarodno priznatu umetnicu nikako ne možemo staviti ni u jedan kalup ili stil.
Å ta je zajedniÄko najpoznatijim umetnicama koje su obeležile srpsku scenu kraja XIX i poÄetka XX veka?
ZaÅ”to su žene, umetnice, uvek tretirane kao autsajderi i kroz vekove skrajnute na margine umetniÄkog sveta? Kako je doÅ”lo do toga da su tretirane kao 'loÅ”ije', i zbog Äega im je institucionalno bilo onemoguÄeno da se Å”koluju na akademijama?
IstoriÄarke umetnosti Jovana MilovanoviÄ i Isidora SaviÄ govore danas o umetnicama koje su, i pored druÅ”tvenih, u to vreme otežavajuÄih okolnosti, ostavile izuzetan peÄat na srpskoj umetniÄkoj sceni i bile pioniri u mnogim segmentima života i rada koji se u to vreme smatrao 'muÅ”kim'.
š Ne zaboravite da se pretplatite na HistoryCast i ostavite komentar ā vaÅ”e miÅ”ljenje nam je važno!
-
U novoj epizodi HistoryCast-a, petoj o Drugom svetskom ratu, naÅ”i istoriÄari Nikola Å ipka i Ivan DrljaÄa vraÄaju se u zimu 1941. godine, u trenutke kada se odluÄivala sudbina ne samo Sovjetskog Saveza, veÄ na razne naÄine i ishod Drugog svetskog rata.
Bitka za Moskvu nije bila samo borba za prestonicu, veÄ epski sudar titana - Hitlerove vojske i sovjetskih branilaca.
Kako su sovjetski vojnici, suoÄeni sa nadolazeÄim nemaÄkim armijama i nemilosrdnim vremenskim uslovima, uspeli da obrane svoju prestonicu? ZaÅ”to je ovaj trenutak preokrenuo tok rata na IstoÄnom frontu ali i u Äitavom svetu?
U ovoj epizodi saznaÄete kako su Staljin i Crvena armija organizovali odbranu, zaÅ”to su nemaÄke snage predvoÄene Hitlerom potcenile rusku zimu, i koje su kljuÄne liÄnosti odigrale presudne uloge u ovoj dramatiÄnoj borbi.
Analiziramo strateÅ”ke odluke, herojske priÄe i kako je Moskva postala simbol neuniÅ”tive volje naroda.
-
58 - Otac srpske diplomatije i autor Äuvenog 'NaÄertanija', Ilija GaraÅ”anin je tri decenije uticao na politiku kneževine i oblikovao viziju moderne Srbije u XIX veku. U ovoj epizodi istražujemo njegov uticaj na politiku, meÄunarodne odnose i stvaranje nacionalnog identiteta. Kako je ovaj srpski državnik, ministar, predsednik Vlade, predvideo buduÄnost Balkana i koliko su njegove ideje i dalje aktuelne? GaraÅ”anin je znaÄajno unapredio meÄunarodni položaj Srbije kroz mudru politiku izmeÄu velikih sila, poput Austrije, Rusije i Turske, u periodu kada je Srbija joÅ” bila pod Osmanskom imperijom. Nikola Å ipka ugostio je ovim povodom kolege istoriÄare sa Filozofskog fakulteta, docenta Aleksandra SaviÄa i prof. dr MiloÅ”a JagodiÄa.
-
Krajem dugog, dugog XIX veka, nestabilnog i haotiÄnog, dolaskom na vlast mladog Franje Josifa I, BeÄ postaje centar kreativnog i intelektualnog vrenja, ne samo Austrijskog Carstva veÄ i Äitave Evrope. Kroz pripovedanja istoriÄarki umetnosti Jovane MilovanoviÄ i Mine RadovanoviÄ fokusiramo se na trenutak kada BeÄ postaje kolevka ne samo umetniÄkih pokreta veÄ i novih naÄina razmiÅ”ljanja, utiruÄi put modernoj Evropi.
-
57 - IstoriÄari Ivan DrljaÄa i Nikola Å ipka ponovo priÄaju priÄaju najzanimljivije i najteže ratne priÄe. Danas nas vode kroz kljuÄne momente jedne od najambicioznijih i najdramatiÄnijih vojnih operacija u istoriji - Operaciju "Barbarosa", u joÅ” jednoj epizodi posveÄenoj Drugom svetskom ratu.
-
56 - Danas zaranjamo u fascinantan svet srednjovekovne Srbije i jednog od najmoÄnijih vladara tog doba - Stefana UroÅ”a II Milutina. Njegova vladavina bila je obeležena neverovatnim usponima, burnim ratovima, ali i izuzetnim diplomatskim pobedama. U ovoj epizodi istražujemo kako je Milutin, ne samo uspeo da proÅ”iri granice Srbije, veÄ i da izgradi zadužbine koje i danas krase Balkan. Ko je bio Milutin? Kakve je igre moÄi vodio sa Vizantijom? I kako je njegova politika uticala na sudbinu Srbije u narednim vekovima? Pridružite nam se dok otkrivamo priÄu o kralju, vladaru, ratniku i graditelju ā Stefanu UroÅ”u II Milutinu. O njemu veÄeras priÄaju naÅ”i istoriÄari Ivan DrljaÄa i Nikola ÄukiÄ.
-
Jovana nam se vratila punom snagom i sa Ivanom DrljaÄom razgovara o uticaju KaraÄorÄevog lika i dela na politiku i kulturu Srbije, Jugoslavije i opet, Srbije.
-
U novoj epizodi HistoryCast-a, putujemo u proleÄe 1940. godine, kada je svet bio svedok dramatiÄnih dogaÄaja koji su zauvek promenili Evropu. Kako je nacistiÄka NemaÄka munjevitom brzinom pregazila Francusku? Koje su kljuÄne bitke dovele do pada Pariza? Kako su saveznici potcenili Hitlerove ambicije? "Hitlerovo proleÄe" ā vreme kada se Äinilo da niÅ”ta ne može zaustaviti nacistiÄku ratnu maÅ”ineriju! Saznajte sve o vojnim taktikama, sudbonosnim odlukama i ljudskim priÄama iz ovog kljuÄnog trenutka u Drugom svetskom ratu. Danas sa vama istoriÄari Nikola ÄukÄ i Nikola Å ipka.
- Mostra di più
