Episodi
-
Dan nakon jednog od najvećih političkih kambekova u istoriji, Željko Pantelić u svom Georeportu ponovo je ugostio Veljka Lalića, glavnog urednika Velikih priča.
Kako se vratio Tramp? Šta je dovelo do njegove ubedljive pobede? Gde su sve grešile demokrate i kako je ta velika stranka izgubila dušu?
Da li je ovo bio veliki odgovor belog muškarca i kako je Donald Tramp uspeo da uđe u biračko telo koje ga dosad nije volelo?
Koliku su ulogu odigrali Taker Karlson, Džo Rogan, Hulk Hogan ili Megin Keli? Zašto treba da strahujemo do Ilona Maska?
Kako će “trampizam” promeniti svet u naredne četiri godine?
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Možda su, nego smo zaboravili, u srećno vreme ovako izgledale prave debate u medijima, pa i one na kojima bi učestvovali političari: dvoje ljudi koji nemaju jednake stavove o gorućim temama, ali umeju da se slože o krucijalnim pitanjima i da postignu konsenzus makar o demokratiji.
Željko Pantelić je u svom Georeportu ponovo imao istog gosta: nakon prošlogodišnjeg specijala o Izraelu i Palestini, Veljko Lalić, glavni urednik Velikih priča (& Nedeljnika) ukrstio je argumente sa domaćinom najboljeg geopolitičkog podkasta u regionu (& Italiji).
U ovoj specijalnoj epizodi Lalić i Pantelić pričali su o Donaldu Trampu, Kamali Haris, ali i o američkim medijima, unutrašnjoj i spoljnoj politici i time kako će se 5. novembar odraziti na svet, pa tako i na naš region.
Željko i Veljko nisu se složili baš u svemu, pa ni u tome da li će predstojeći izbori doneti tektonske promene.
O svemu što smo videli u kampanji, o demokratama i republikancima, o woke kulturi, o tome zašto Volstrit nije zabrinut...
Gledajte i slušajte razgovor dvojice urednika na Velikim pričama, našem YouTube kanalu i svim podkast platformama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LXI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se pojedinim aspektima predsedničkih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, ulogom koju ima predsednik u unutrašnjoj i spoljnoj politici, kao i motivima zašto su očevi osnivači želeli da ograniče u dobroj meri moć šefa države.
Takođe, fokusiraćemo se na adute i „Ahilove pete” kandidata u trci za Belu kuću, potpredsednice Kamale Haris i bivšeg predsednika Donalda Trampa. Pokušaćemo da damo par odgovora o realnom uticaju medija na ishod izbora kao vouk pokreta i zašto SAD moraju da nastave da „uvoze” ljude, pogotovo mlade i žene u fertilnom dobu života.
U poređenju sa svim ostalim rivalima, pre svih Kinom i Rusijom, Amerika je vitalnija i dinamičnija. Osim što ima geografsku prednost da se ne nalazi na evroazijskom prostoru, niko ni izbliza ne može da kontroliše mora i okeane kao SAD.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nedavno je lansirao novu neoimperijalnu kovanicu „geografija srca“ umesto „turskog sveta“ najavljujući produbljivanje veza sa nekadašnjim carskim provincijama.
Erdogan je promenio krilaticu „turski svet“ u mnogo privlačniju i efektniju „geografija srca“ priznajući da danas postoje granice između turskog i drugih naroda sa kojima su sve do pre sto godina živeli zajedno, ali da „geografija srca“ ne poznaje te granice i da ona ide dalje povezujući ih ponovo.
U svim svojim važnim, geopolitičkim, govorima Erdogan ne zaboravlja nikada da pomene Balkan, kao deo nekadašnje osmanlijske imperije, to jest „geografije srca“. Sultan našeg doba potvrđuje da je njegov idol Abdulhamid II, najreakcionarniji vladar u Evropi XIX veka zajedno sa ruskim carem Aleksandrom III, inače omiljenom istorijskom ličnošću ruskog predsednika Vladimira Putina. Još jedna istorijska koincidencija koja ne obećava ništa dobro našem regionu.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
napada Hamasa na Izrael i početka rata na Bliskom istoku koji je u međuvremenu prerastao u otvoreni sukob između Izraela i Irana, kao i iranskih saveznika u regionu, od Hezbolaha i Hamasa do Huta i Hataib Hezbolaha, koji kontrolišu delove Libana, Jemena, Sirije i Iraka.
Godinu dana od početka rata na Bliskom istoku svima je jasno da neće biti pobednika, ali i da će porazi aktera biti različiti i sa iznivelisanim posledicama. Najveći gubitnici su Palestinci i Iran, ali na dugi rok bi u tu grupu mogao da uđe i demokratski i, uslovno rečeno, proevropski Izrael. Demografski trendovi ne idu na ruku sekularnog, liberalnog, prozapadnog Izraela. U krugu od nekoliko decenija i par generacija, ako se nešto ne promeni drastično, ultraortodoksni i ultradesničarski Jevreji će postati prosta a zatim i apsolutna većina u Izraelu sa svim posledicama za tu državu i čitav region.
Pre 7. oktobra prošle godine terorističke i paramilitarne snage koje je povezao ili formirao bivši komandant pasdarana Kasem Sulejmani kontrolisale su Liban, Gazu, Jemen, Siriju i Irak i bile su omča o vratu Izraela i Saudijske Arabije. Danas su Hamas i Hezbolah obezglavljeni, Siriji je se serijom ciljanih atentata u Damasku stavljeno do znanja gde joj je mesto, Huti su pretrpeli velike gubitke u Jemenu i njihova dominantna pozicija je ugrožena a Irak je bure baruta.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se vraćamo Srbiji i njenoj poziciji na velikoj geopolitičkoj tabli, ali i odnosima sa EU, SAD, Rusijom, Turskom, Kinom. Objasnićemo zašto Zapad nema nameru da ruši Aleksandra Vučića, kao i zašto su političke promene nabolje u Srbiji svedene na teoriju.
Odgovorićemo i na pitanje zašto se Srbija naoružava i da li je zaista ugrožena kako to zvaničnici iz Beograda ponavljaju s vremena na vreme. Pokušaćemo da otkrijemo motive zbog kojih predsednik Vučić ne veruje u članstvo Srbije u EU kao i zbog čega kosovski premijer Aljbin Kurti smatra da je na „pravoj strani“ istorije.
Serija poteza srpskih vlasti u poslednje vreme na međunarodnoj pozornici ukazuje na prozapadnu inklinaciju režima u Beogradu. Tu se pre svega misli na kupovinu francuskih „rafala“, glasanje u UN u korist Ukrajine, veliku vojnu, humanitarnu, energetsku i ekonomsku pomoć Kijevu (90 odsto pomoći koja stiže u Ukrajinu iz našeg regiona dolazi iz Srbije), kao i na odluku Beograda da eksploataciju litijuma veže za ključne evropske zemlje, ne samo Nemačku. Ruku na srce, u zapadnim prestonicama ima onih koji te poteze vide više kao Vučićevu taktiku za održavanje vlasti a manje kao strategiju usidravanja Srbije na Zapadu ili približavanja članstvu u EU.
Zapad neće rušiti Vučića jer su uvereni da bi mogao da dođe neko gori. Srbiji ne nedostaje stranaka, lidera i medija da bi smenili Vučića, Srbiji nedostaju, što bi rekao Leo Longanezi, slobodni ljudi, a oni se ne konvertuju u izbornim kampanjama sa nastupima na televizijama, mitinzima ili tekstovima u novinama, oni se odgajaju, neguju, obrazuju.
Leonardo da Vinči je još pre pola milenijuma zapazio da postoje tri tipa ljudi: oni koji vide, oni koji vide kad im drugi pokažu gde da gledaju i oni koji uopšte ne vide. Svi autoritarni vladari zaziru od ljudi koji vide, preferiraju one koji vide samo ono što im se pokaže, a najviše vole one koji ne vide.
Broj ljudi „koji vide“ u Srbiji se sveo na jednocifren procenat, oni koji vide kad im se pokaže gde da gledaju su pod stalnom unakrsnom vatrom propagandne režimske mašinerije, a oni koji ne vide su sve brojniji i zato je i ovo malo demokratije i slobode što je ostalo u opasnosti.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LVII izdanje Georeporta na Velikim pričama. Prošlo je gotovo hiljadu dana od početka ruske invazije na Ukrajinu i u ovoj epizodi smo stavili u fokus države koje se graniče sa dve bivše sovjetske republike. Ishod rata neće samo ostaviti posledice na Rusiju i Ukrajinu već i na sve okolne susede, od Finske, preko Poljske i Mađarske, do Rumunije, Moldavije i Gruzije.
Sve pomenute države ne samo što rade na limitiranju štete rata u komšiluku već i pokušavaju da maksimalno profitiraju iz nove geopolitičke stvarnosti. Finska je sa Švedskom ušla u NATO, Poljska je postala prvi kontinentalni saveznik SAD, Mađarska naplaćuje svako popuštanje oko Ukrajine u institucijama EU, Rumunija je od slepog creva postala stub jugoistočnog krila NATO-a i isposlovala dugo željeni ulazak u Šengenski prostor, Moldaviji su se iznenada otvorila vrata Evropske unije, a Gruzija je zahvaljujući zapadnim sankcijama prema Rusiji i dolasku ruskih preduzetnika doživela ekonomski procvat.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi tražimo odgovor na pitanje da li Ilon Mask želi da promeni svet ili da pronađe način da postane besmrtan, da li želi da bude lider planetarne desnice ili samo, metaforički rečeno, veliki vezir Donalda Trampa.
Mask pripada grupi ljudi koji smatraju da imaju misiju na planeti koja ide dalje od njihovog poslovnog angažmana. Sam za sebe kaže da ne želi da bude cvet u vrtu već da bude baštovan koji će omogućiti da biljke cvetaju. Mask ne samo što veruje da može da promeni svet već ide i korak dalje ubeđen da je njegova misija da spase čovečanstvo jer ima viziju.
Među Maskovim biografima, inače sve popularnije zanimanje, raširena je teorija da Ilon ne želi toliko da zavlada svetom ili njegovim najnaprednijim delom koliko da postane prvo besmrtno stvorenje na planeti.
Svoju političku i poslovnu filozofiju Mask bazira na etici longtermizma. Reč je o nekoj vrsti moralne filozofije koja kao krunski moralni princip propagira uticanje na budućnost čovečanstva. Reč je o grani etičke teorije utilitarizma pomešane sa formama futurizma o kojoj su najviše pisali švedski filozof Nik Bostrom i australijski filozof Tobi Ord.
U par reči, njihova ideja je da treba maksimalizovati blagostanje tako da koristi imaju ne samo današnje već i buduće generacije ljudi. Na tom fonu su Maskovi poslovni poduhvati kolonizacije svemira i brige za budućnost čovečanstva koju moramo sada da osiguramo.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LV izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi ćemo se baviti ruskom invazijom na Ukrajinu, odnosima između dve zaraćene strane, ulozi drugih velikih sila u rusko-ukrajinskom ratu, pre svih SAD i Kine, mogućim scenarijima za okončanje sukoba i eventualnim pregovorima Moskve i Kijeve, najverovatnije po ustoličavanju novog predsednika ili predsednice SAD.
Ratna dejstva idu u dva pravca. S jedne strane se teži kao zauzimanju što boljih pozicija pred početak pregovora, a s druge, pogotovo ruske, igra se na kartu iscrpljivanja na srednji i dugi rok. Intenziviranje bombardovanja i uništavanja energetske i strateške infrastrukture Ukrajine deo je plana Kremlja da učini nepodnošljivom sledeću zimu za Ukrajince, bez struje i bez grejanja. Predstavljanje i najava upotrebe novih balističkih raketa “made in Ukraine” je pokušaj Kijeva da uspostavi ravnotežu straha i neku vrstu instrumenta odvraćanja prema Rusiji.
Koordinisani i masovni vazdušni napad na energetski sistem Ukrajine i bombardovanje Kijeva nisu impresionirali ruske jastrebove koji su od Putina očekivali snažniju i medijski efektniju odmazdu za upad ukrajinskih trupa na rusku teritoriju. U Kremlju su se zadovoljili, trenutno, demonstriranjem moći da mogu i dalje da pogode svaki deo Ukrajine, kao i napredovanjem u Donbasu.
Vlada u Kijevu, osim što je razvila nove balističke rakete, pokušava da izlobira u Vašingtonu dozvolu da može da upotrebi moćne ATACMS na teritoriji Rusije što bi moglo da utiče da na dalji tok rata i eventualno sedanje za pregovarački sto.
Indikativno je da je Kina mnogo direktnije i oštrije kritikovala ulazak ukrajinski trupa u oblast Kurska i posebno pomoć i podršku Zapada za taj korak Kijeva, nego što se ikada izjasnila o ruskoj agresiji na Ukrajinu.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LIV izdanje Georeporta na Velikim pričama. U ovoj epizodi bavimo se Nemačkom. Savezna Republika se nalazi u veoma delikatnom periodu. U septembru nas čekaju izbori u Saksoniji, Tiringiji i Brandenburgu, odnosno na delu teritorije nekadašnjeg DDR-a, zemlja je sve dublje podeljena na zapadni i istočni deo, a Berlin izgleda ništa nije naučio iz iskustva sa Rusijom i pravi gotovo iste greške u odnosima sa Kinom.
Ispitivanja javnog mnjenja daju prednost Alternativi za Nemačku i predviđaju dolazak na vlast ekstremno desničarske partije. Reč je o eventualnoj apsolutnoj novini jer je AfD pobeđivala samo na lokalnom nivou, dok je na pokrajinskom i saveznom, i pored dobrih rezultata, ostajala iza linije tzv. sanitarnog kordona, uspostavljenog od bivše kancelarke Angele Merkel i lidera socijaldemokrata.
Nemačka kao da ništa nije naučila iz ruskog slučaja odnosno nepouzdanosti diktatorskih režima. Kao što je Rusija, van svake ekonomske logike, napala Ukrajinu, tako i Kina može da krene u invaziju na Tajvan u sledećih nekoliko godina. Takva intervencija bi neizbežno vodila ka uvođenju sankcija prema Pekingu i recipročnog odgovora. Najveću cenu bi platile države i kompanije koje imaju kapilarne i duboke odnose sa Kinom.
Dakle, kao u slučaju sa Rusijom, Nemačka bi pretrpela najveću štetu, samo zato što njeni političari, privrednici i investitori ne žele da se pomire sa činjenicom da politika više ne sledi ekonomske interese. Naprotiv, ekonomija je postala instrument politike a Kina je primer par excellence. Sa Pekingom ne može da se posluje i igra na fer način, jer režim u Džongnanhaju koristi sve instrumente na raspolaganju, u prvom planu ekonomiju, da realizuje svoje geopolitičke ciljeve.
Nemačku čeka vrlo vruća politička jesen. Izbori u tri savezne nemačke države, Saksoniji i Tiringiji (1. septembra) i Brandenburgu (22. septembra), imaju mnogo veću specifičnu težinu nego prethodni jer su neka vrsta uvoda u dugu izbornu godinu koja će se okončati u septembru 2025. godine sa izborima za Bundestag.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LIII izdanje Georeporta na Velikim pričama. U epizodi koja počinje bavimo se Saudijskom Arabijom, Iranom, Izraelom i prostorom između Persijskog zaliva, Kaspijskog jezera i Mediteranskog mora.
Ništa na Bliskom istoku ne treba uzimati zdravo za gotovo a još manje verovati da su odnosi "zakucani" u vremenu i prostoru. Posle Drugog svetskog rata dugo vremena je Egipat Gamala Abdel Nasera bio zemlja koja je nosila oreol najvećeg protivnika Zapada u muslimanskom i arapskom svetu. Iran i Saudijska Arabija bili su saveznici SAD, Palestinci su imali laičko rukovodstvo, dok je Egipat bio saveznik SSSR-a a Naser, posle pobede nad Velikom Britanijom, Francuskom i Izraelom 1956. godine u sukobu oko Sueckog kanala, najpopularniji lider među Arapima.
Saudijska kraljevska familija, kao čuvar svetih mesta islama, nije mogla da bude saveznik imperije u kojoj se negiralo postojanje Boga ali i njeno božansko pravo da vlada većim delom Arabijskog poluostrva.
Sovjetski Savez, odnosno Rusija, 1948. godine je mnogo više pomogla formiranju nove izraelske države nego Sjedinjene Američke Države, dok je Velika Britanija potajno pomagala i navijala za Palestince. Međutim, samo osam godina kasnije, tokom Suecke krize, Moskva je stala uz Egipat zapretivši svojim nuklearnim arsenalom Francuskoj i Velikoj Britaniji uz prećutno odobravanje Amerikanaca koji su želeli da stave tačku na kolonijalnu prošlost Pariza i Londona.
Poraz Egipta u Šestodnevnom ratu 1967. godine i Islamska revolucija u Iranu 1979. godine, promenili su karte na Bliskom istoku. Egipat se udaljio od sovjetskog bloka i približio se Vašingtonu, Iran je postao najveći neprijatelj SAD u regionu, a u Saudijskoj Arabiji su na šiitsku revoluciju u Iranu odgovorili još rigidnijim vehabizmom i finansiranjem medresa na kojima se propagirao srednjovekovni pustinjski islam. Nije slučajno da je Rijad rado i bogato finansirao mudžahedine u Avganistanu a da je teroristički napad na Ameriku 11. septembra 2001. godine bio u režiji državljana Saudijske Arabije.
U novoj blokovskoj podeli sveta u povoju već se jasno vide obrisi dvaju dominantnih blokova. Na tabli je ostalo još samo par, uslovno rečeno, važnih "swing state". Saudijska Arabija je jedna od njih. SAD i EU ne bi trebalo da je izgube zbog radikalnih ambijentalista, tražitelja pravde za Džamala Kašogija i onih koji veruju da su demokratija i ljudska prava i slobode neophodni recept za svaku zemlju. Vratila se u modu Ruzveltova opaska stara devedeset godina o postojanju značajne razlike između "našeg kopileta" i "njihovog kopileta" ili samo "kopileta".
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u LI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, atentatom na Donalda Trampa i tvrdoglavim odbijanjem Džoa Bajdena i članova njegove najuže familije da priznaju ono što je postalo očigledno: Bajden ne poseduje psihofizičke sposobnosti za državne poslove a kamoli da bude na čelu najmoćnije države na planeti.
Neuspeli atentat na Trampa neće promeniti istoriju Amerike i sveta. Tramp nije uzrok već posledica stanja u američkom društvu. On je samo doprineo da se proces ubrza i da se dve Amerike brže i dublje profiliraju. Američka istorija nas uči da atentatori vrlo brzo izlaze sa glavne scene, većina dva metra pod zemljom a poneko u psihijatrijskim klinikama zatvorenog tipa. Takođe, ako još uvek raspravljamo o motivima pokušaja ubistva Frenklina Ruzvelta 1933. godine i likvidacije Džona F. Kenedija 30 godina kasnije, lako je pretpostaviti da će oko Batlera ostati veo misterije koji će proizvoditi u industrijskim količinama teorije zavera.
Polarizacija biračkog tela u Americi dostigla je takve razmere da atentat na Trampa nije drastično promenio odnos snaga i povećao je minimalno Trampovu prednost u odnosu na Bajdena. Ipak, budući da se partija igra u sedam država (Pensilvanija, Viskonsin, Mičigen, Arizona, Nevada, Severna Karolina i Džordžija) gde će o pobedniku odlučivati par desetina hiljada ili čak nekoliko hiljada glasova, Trampu je dovoljno da atentat promeni stav republikanaca koji su nameravali da ne izađu na izbore jer ih ne predstavlja a za demokrate ne mogu da glasaju.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u L izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi bavimo se Evropskom unijom i Velikom Britanijom s namerom da dokučimo ko će vladati na dve strane Lamanša u sledećem periodu.
Okruženje je takvo da se čini da se vlast kotrlja Evropom i da će je uzeti onaj ko skupi hrabrosti da se sagne i uzme je (Dostojevski). Suverenisti i populisti po prirodi stvari su nadobudniji, glasniji i agresivniji, ali to ne znači ni da su harizmatični, ni jaki a ni hrabri.
Odlika nacionalista – to su u suštini suverenisti, populisti, patrioti koji, da parafraziramo Oskara Vajlda, nemaju petlju da sebe nazovu pravim imenom – jeste da traže “žrtvenog jarca”. Oni ne nude rešenja za probleme, oni traže krivca i uvek ga pronalaze u migrantima, strancima, manjinama, drugačijima. Drugim rečima, oni ljudima ne daju recept da bolje žive nego koga da mrze i okrive za sve vlastite nevolje.
Prvi put od nastanka Evropske unije u najvažnijim državama članicama dovedeni su u pitanje postulati na kojima ona počiva: pravna država, liberalna demokratija, građanin. Na političkoj pozornici Starog kontinenta ojačale su snage, posebno na ekstremnoj desnici, koje zagovaraju drugačiju EU: etatizam, neliberalna demokratija i narod.
Ekstremna desnica ne želi samo da promeni postojeće vlasti u državama članicama EU i u samoj Uniji, već da promeni sistem. U takvoj konstelaciji, izbori u Francuskoj su samo prva epizoda nečega što ćemo sve češće gledati: transformacija parlamentarnih izbora u referendume o liberalnoj demokratiji i ujedinjenoj Evropi.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLIX izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U Francuskoj su na programu prvi vanredni parlamentarni izbori u ovom veku. Prema ispitivanjima javnog mnjenja, izlaznost birača na parlamentarnim izborima biće najveća od 1997. godine kada je, na opšte iznenađenje, pobedila Socijalistička partija Lionela Žospena. Predviđa se da će glasati dve trećine upisanih birača, gotovo 20 odsto više nego na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine.
I bez rezultata istraživanja javnog mnjenja golim okom je vidljiva velika mobilizacija glasača. Međutim, velika izlaznost ne znači i promenu odnosa snaga u političkoj areni u odnosu na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna. Naprotiv, nije registrovana velika fluktuacija birača između različitih političkih ponuda.
Koalicija oko Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen data je na 36 odsto podrške u prvom krugu izbora, Novi narodni front (Nepokorena Francuska, socijalisti, komunisti i zeleni) nalazi se blizu 30 odsto, dok je Makronov savez malo iznad 20 odsto glasova. Ako bi prebrojavanje glasova potvrdilo rezultate izbornih anketa, u Narodnoj skupštini ne bismo imali nijednu formaciju sa apsolutnom većinom.
Normalizacija ili “melonizacija” Nacionalnog okupljanja nije postigla željene rezultate. U samom Parizu ali i u EU širi se strah da bi Francuska sa Žordanom Bardelom u ulozi premijera-marionete u rukama Le Penove bila evropska verzija britanske vlade sa Liz Tras na adresi Downing street 10. Signali sa berzi, iz poslovno-bankarskog ambijenta, uz porast razlike u kamatama na državne obveznice Francuske u odnosu na nemačke već su prerasli u alarm.
Umerene i upakovane izjave Le Penove i Bardele, uz javno odustajanje od kontroverznih datih obećanja vezanih za NATO i odbrambenu politiku, EU i evro, ekonomsku i penzionu politiku, nisu umirili finansijska tržišta ali su, zasada, sprečili paniku.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLVIII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Izbori za Evropski parlament su završeni, počinje borba za top funkcije u institucijama Evropske unije. U ovoj epizodi ćemo pričati, osim o izbornim rezultatima u državama članicama EU, i o situaciji u dve istočnoevropske države: Mađarskoj i Slovačkoj.
Proevropske snage su i dalje većina u EP, ali je srce Evrope pod velikim stresom. Nije samo motor EU, Francuska i Nemačka, u kvaru već i njeno tvrdo jezgro. Ekstremna i tvrda desnica su pobedile ili ostvarile najbolje istorijske rezultate ne samo u Petoj republici i Saveznoj Republici nego i u Italiji, Holandiji, Belgiji kao i u Austriji (nije među osnivačima EU, ali se uvek podrazumeva kao deo tzv. Kerneuropa).
Izuzetak su zemlje koje izlaze na Baltičko more gde se beleži uspon partija levog centra, mada treba reći da su španski socijalisti Pedra Sančeza, italijanske demokrate Eli Šlajn i pre svega francuski socijalisti Rafaela Gliksmana ostvarili zapažene rezultate. Španska i italijanska levica su pokazale veliku otpornost a posle deset sušnih godina francuska levica je ponovo ozbiljna politička snaga.
Generalno gledano pobednici na tek održanim izborima za Evropski parlament su tri žene i jedan muškarac: Ursula fon der Lajen, Đorđa Meloni, Marin Le Pen i Donald Tusk. Najveći gubitnici su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i zeleni koji nisu iskoristili prethodnih pet godina da naprave novi kvalitativan skok, naprotiv, čini se da su izgubili zlatnu priliku koju su imali.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLVII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. Ova epizoda je posvećena prijateljstvu Rusije i Kine bez granica, kako ga definišu u Moskvi i Pekingu. Naravno, dobri odnosi između Kremlja i Džongnanhaja i te kako imaju svoje limite, ali je činjenica da nisu bili nikada tako dobri od kada su se dva naroda srela u Sibiru pre četiri veka.
Kao i svako “prijateljstvo” među državama, i ovo se više bazira na postojanju zajedničkih neprijatelja i delimičnom poklapanju geopolitičkih interesa a manje na iskrenim osećanjima, ako o njima uopšte možemo govoriti u međunarodnim odnosima.
Kina i Rusija su imperije. Istina, prva na vrhuncu svoje moći, druga u poodmakloj dekadenciji. Po definiciji imperije nemaju saveznike već klijente, partnere, satelite ili srednjovekovnim rečnikom iskazano vazale. Serija istovetnih interesa i pre svega deljenje istih neprijatelja kreiraju predstavu da su Peking i Moskva saveznici. Nisu, u najbolju ruku su partneri ili saputnici na jednoj istorijskoj deonici u borbi protiv zajedničkih rivala.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLVI izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo pitanjem Sjedinjenih Američkih Država. Vodeća planetarna imperija prolazi kroz duboku unutrašnju krizu, podeljena na liberalnu obalu (istočnu i zapadnu) na jednoj strani, i konzervativnu unutrašnjost (Srednji istok i Srednji zapad). Na međunarodnom planu, Vašington, svestan da ne može da upravlja celim svetom, u hodu, traži pravu dimenziju svoje sfere uticaja na planeti.
Najveći problem Amerike je sama Amerika. Nalazi se u tranzicionoj fazi u kojoj mora da odluči kojim putem će krenuti. Globalizacija je doživela krah. To ne znači automatski da ćemo ući u vrtoglavi proces deglobalizacije koju mnogi nazivaju balkanizacijom, ali primorava SAD da kreiraju novu geostrategiju.
Kada je pao Berlinski zid, umesto da se zadovolje pobedom, Amerikanci su pomislili da je moguće kreirati ceo svet po svojoj slici i prilici kroz globalizaciju i širenje kapitalizma, liberalizma i demokratije. Učinili su klasičnu grešku imperijalnih sila: napravili su duži korak nego što su mogli i nego što je trebalo, umišljajući da mogu da upravljaju celim svetom. Nisu imali dalekovidost svojih predaka da se pobrinu da SSSR preživi, kao što su to uradili sa Meksikom vek i po ranije.
Vašington je opijen uspehom u Evropi i u par azijskih zemalja, pre svega u Japanu, Južnoj Koreji i Tajvanu, pomislio da je ideja individualizma, kapitalizma i demokratije toliko superiorna da će se i ostatak sveta preobratiti, pristajući da se odrekne kolektivnog, nacionalnog, identitetskog u korist individualizma, liberalizma i ekonomskog načina razmišljanja.
Pratite Georeport Željka Pantelića na YouTube i svim striming platformama #georeport #velikeprice #zeljkopantelic
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLV izdanje Georeporta na sajtu Velikih priča. U prošloj epizodi smo se bavili Srbijom i Kosovom a sada širimo pogled na Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku i Severnu Makedoniju, kao i na ulogu koju Hrvatska može da odigra u ovom momentu.
Vlada Andreja Plenkovića ako bude reagovala instinktivno, kratkovido i pre svega nacionalistički na Predlog rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore dovešće u pitanje ubrzanje evropskih integracija Podgorice. Paradoksalno, Zagreb bi na taj način uradio upravo ono što odgovora zvaničnom Beogradu i političkim snagama u Crnoj Gori koje bi da uspore ili čak zaustave put Podgorice ka Briselu.
Ipak, prema našim informacijama, Zagreb neće preduzeti oštre mere u bliskoj budućnosti, ali će iskoristiti prvu povoljnu priliku da Podgorica plati na ćupriji ono što nije na mostu.
Veliko je pitanje kojim će putem krenuti nova vlada Severne Makedonije Hristijana Mickoskog, da li će se opredeliti za evropski put ili će se optirati za trojni savez sa Beogradom i Budimpeštom, odnosno predsednikom Vučićem i premijerom Orbanom, uz namigivanje Pekinga i Moskve.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je mnogo bliži bankrotu svog entiteta nego nezavisnosti. Čini se da što je Republika Srpska dalje od secesije, to je Dodik glasniji u otvorenim ili prikrivenim separatističkim izjavama.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
U ovoj epizodi se vraćamo analizi srpske spoljne politike u svetlu serije događaja koji su se verifikovali u poslednjih par meseci.
Kao što se dogodilo puno puta u skorijoj istoriji Srbije, zvanični Beograd ponovo ne propušta priliku da propusti priliku ili još gore da krene suprotnim smerom u odnosu na EU i svoje komšije na Zapadnom Balkanu. U poslednjih šest meseci je došlo do velikih promena u samoj EU i njenom pristupu prema proširenju koje neće biti promenjeno bez obzira na rezultate izbora za Evropski parlament početkom juna.
Izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ne veruje da će zemlje Zapadnog Balkana ući u EU pre Ukrajine je mnogo više izraz ličnih želja i njegovog okruženja nego što je realna ocena trenutnih okolnosti. EU sada radi ozbiljno na politici proširenja što se najbolje vidi kroz odluke da se počnu pregovori sa Bosnom i Hercegovinom o članstvu u EU i, pre svega, da se put Crne Gore u EU maskimalno ubrza. Plus formiranje Reginalno ekonomkso tržište i rešenost da se na Zapadni Balkan upumpa sveži novac za infrastrukturu i u strateške sektore s ciljem povećavanja bruto društvenog proizvoda i poboljšanja standarda građana.
Takođe, u EU počinje da poprima snagu i ideja da se formira klub od tri zapadnobalkanske države koje su već članice NATO – Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija i da se zajedno “guraju” ka vratima EU. Za zvanični Beograd, Crna Gora u EU je noćna mora a ulazak Skoplja i Tirane, zajedno sa Podgoricom, je totalni košmar jer bi pokazali svu promašenost srpske spoljne politike na tzv. četiri stuba i opstruisanja evropskog puta Srbije.
Dok je Crna Gora počela da pravi velike korake ka članstvu u EU, u Srbiji su se ređali, kao na traci, obeshrabrujućih događaja i negativni signali. Počelo se sa Banjskom, nastavilo se sa izborima, problemima u vladavini prava, vulgarnim napadima bivše premijerke Ane Brnabić na Nemačku. Posebno je bila kontraproduktivna javno izneta spekulacija da je Nemačka pripremala Majdan 2 u Srbiji i da je Beograd tu informaciju dobio od Rusa. Usledila je donkihotovska borba protiv donošenja pravno neobavezujuće rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih Nacija, u kojoj se ne pominju ni Srbi, ni Srbija a ni Republika Srpska a kamoli da su Srbi genocidan narod. Agresivan i neadekvatni rečnik srpskih zvaničnika u Njujorku i na drugim adresama su ponovo orjentisali simpatije prema kosovskoj strani, prvenstveno kao reakciju na političku strategiju Srbije a ne zato što smatraju da je kosovska strana u pravu.
U Savetu Evrope se formiralo nekoliko blokova oko člnastva Kosova u toj organizaciji. Velika Britanija predvodi grupu zemalja koje žele da Kosovo bude što pre primljeno u Savet Evrope. Francuska, Nemačka i Italija su formirale grupu koja uslovljava prijem Kosova sa jasnim i nepovratnim potezima ka stvaranju Zajednice srpskih opština. Dakle, nije uslov da Zajednica srpskih opština bude uspostavljena već da budu donete odluke koje će proces stvaranja te Zajednice učiniti ireverzibilnim. Njima su se pridružili i druge zemlje koje su donedavno imale poziciju da treba primiti Kosovo kako bi se poslala poruka Srbiji, sada i one zbog kontraproduktivnih poteza Kurtija na Kosovu i u Severnoj Makedoniji podržavaju poziciju Berlina, Pariza i Rima.
Vremenska koincidencija ubacivanja Ohridskog sporazuma u pregovaračko poglavlje 35 sa Srbijom sa glasanjima o članstvu Kosova u Savetu Evrope naveli su pojedine krugove da dovedu u vezu dva događaja. Međutim, u pitanju su dva odvojena procesa. Ohridski sporazum je trebalo da bude ubačen u 35. poglavlje mnogo ranije, ali je komesar za proširenje Varhelji uspešno opstruisao gotovo devet meseci njegovo ubacivanje. Tek kada je predednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen snažno intervenisala Varhelji je konačno uradio svoj deo posla.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
-
Dobro došli u XLII izdanje Georeporta na sajtu Velike priče. U ovoj epizodi nastavljamo da se bavimo spoljnom politikom Srbije, kao i relacijama Beograda sa Briselom, Berlinom ali i Kvintom.
U EU institucijama i državama članicama NATO-a u dobroj meri se slažu da Beograd na kratki rok neće dramatično pogoršati svoju aktuelnu poziciju ako nastavi da igra na četiri stola, ali u krugu od pet do deset godina, Srbija će postati slepo crevo Starog kontinenta, izolovana i zaboravljena, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze za građane nekadašnje najveće jugoslovenske republike.
Velika šansa koju bi Srbija trebalo a i morala bi da iskoristi za povratak na evropski kolosek jeste novi Fond za rast Zapadnog Balkana iz koga će moći da se povlače milijarde evra samo ako je spoljna politika usaglašena sa EU.
Hosted on Acast. See acast.com/privacy for more information.
- Mostra di più
